Izvor: Politika, 16.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijska panika na Zapadu
Bauk recesije i juče je izazvao basnoslovne gubitke na berzama.– Transatlantski centri moći priželjkuju novi globalni finansijski poredak. – U međuvremenu, Indija, Brazil i Južnoafrička Republika traže utvrđivanje odgovornosti za nastali ekonomski košmar
Najozbiljnija globalna finansijska kriza od 1945. godine oštro je raspolutila međunarodnu zajednicu.
Dok Zapad užurbano sprema zamenu za „Breton-Vud globalni finansijski poredak”, dogovoren >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po završetku Drugog svetskog rata, Jug sve otvorenije traži utvrđivanje odgovornosti za nastali finansijski i ekonomski košmar.
„Svetski finansijski sistem doveden je na ivicu kolapsa zbog riskantnih poteza šačice neodgovornih. Zemlje u razvoju treba da postave pitanje šta je izazvalo tu neoprostivu katastrofu. Pitanje odgovornosti za globalnu finansijsku krizu treba postaviti u Ujedinjenim nacijama.” Tim rečima, predsednik Južnoafričke Republike Kgalema Motlante zaključio je izlaganje na ovonedeljnom samitu lidera Indije, Brazila i JAR koji su 2003. godine osnovali trojnu grupaciju vodećih ekonomija Azije, Latinske Amerike i Afrike.
Trojica predsednika država sa ukupno 1,3 milijarde stanovnika upozorili su međunarodnu javnost da nije pravično da i siromašniji ostatak sveta plati ceh zato što su „neodgovorni spekulanti pretvorili svet u gigantsku kockarnicu”.
Premijer Indije Manmohan Sing, predsednik Brazila Luiz Injacio Lula da Silva i južnoafrički lider Kgalema Motlante smatraju da je neophodna „nova međunarodna inicijativa, koja bi uzela u obzir da etika mora postati sastavni deo ekonomije. Neophodne reforme iziskuju snažan sistem multinacionalnih konsultacija i nadzora”, stoji u saopštenju sa trojnog samita u glavnom gradu Indije. Kako Indija, Brazil i JAR planiraju da materijalizuju svoje upozorenje da će „stvar terati do Ujedinjenih nacija”, neizvesno je.
U međuvremenu, politički lideri zapadnog sveta grčevito se upinju da obuzdaju finansijsku krizu, koja se sve očiglednije preliva u realekonomiju.
Jučerašnji dramatični pad cene zlata, ali i nafte (barel teksaskog petroleuma srozao se na oko 68 dolara), bakra, cinka, olova, aluminijuma, kao i kukuruza, soje, kafe, kakaoa... tek je jedna od direktnih posledica krize urušavanja finansijskog poretka. Japanski premijer Taro Aso ocenio je juče da „američki plan za spasavanje posrnulih banaka težak 700 milijardi dolara naprosto nije dovoljan”. Odmah nakon Asove procene, berza u Tokiju zabeležila je velike gubitke, kao i novu bežaniju investitora.
Pravi finansijski gubitnik ove sedmice ipak je Volstrit.
Samo u sredu, investitori su na američkom berzanskom tržištu izgubili 1.100 milijardi dolara, prenosi „Volstrit džornal”. Sreda 15. novembar je inače drugi dan u istoriji Volstrita kada su investitori, trgujući obezvređenim akcijama, za 24 sata izgubili više od 1.000 milijardi dolara.
Vest da je vlada Švajcarske doturila ukupno 16 milijardi franaka „pomoći” do juče neprikosnovenim privatnim bankama UBS i Kredit Svis samo je raspalila nepoverenje na zapadnom finansijskom tržištu. Inače, da bi spasao Kredit Svis od nelikvidnosti, zvanični Bern je potražio finansijsku saradnju stranih investitora, među njima i Katara. Raspoloženje finansijskih centara u Persijskom zalivu prema lančanim posledicama krize, izazvane lanjskim krahom američkog hipotekarnog tržišta, sve je tmurnije. I dok berza u Dubaiju beleži osetan pad vrednosti akcija, na drugoj obali Ormuskog moreuza, iranski zvaničnici sve glasnije krive Ameriku za finansijski košmar.
„Kucnuo je čas da se uspostavi fer međunarodni sistem koji bi sprečio uticaj američke ekonomije na svetske finansije”, izjavio je iranski ministar inostranih poslova Manučer Motaki tokom međunarodne konferencije u Kazahstanu, a prenosi AFP. Po njegovom mišljenju, „američka hegemonija je kriva za finansijsku krizu”. I dok su prozivke sa južne polulopte sve glasnije, Zapad se juče uveliko spremao za novu rundu okupljanja povodom globalne finansijske krize.
Kao predsedavajući EU, francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je da za vikend putuje u Kemp Dejvid. Zamena Breton-Vud sporazuma o globalnom finansijskom poretku, utanačena 1945. godine, biće glavna tema razgovora Nikole Sarkozija sa Džordžom Bušom, najavljeno je iz Pariza. Među evropskim liderima postoje velike razlike oko toga ko bi sve trebalo da bude uključen u novo krojenje svetskog ekonomskog poretka. Nemačka kancelarka Angela Merkel predlaže da uz članice G8 na pripremni samit budu pozvani i Kina, Indija i Brazil, a da se nađe mesta i za Međunarodni monetarni fond. Svetski samit o finansijskoj krizi i novom ustrojstvu globalnog finansijskog sistema mogao bi, prema zvaničnim najavama, da bude održan već sledećeg meseca u Njujorku.
Koja će sve pitanja iskrsnuti na tom „svetskom samitu”, za sada je neizvesno.
Tanja Vujić
[objavljeno: 17/10/2008]
.jpg)
