Izvor: S media, 04.Nov.2010, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FED otkupljuje dugoročne vladine obveznice
Američka Uprava federalnih rezervi (Fed) donela je sinoć odluku da otkupi dugoročne vladine obveznice za 600 milijardi dolara do kraja drugog kvartala iduće godine i tako pokrene drugu fazu valutne stimulacije najveće ekonomije sveta.
Tokom prve stimulativne faze, završene u martu, Fed je za kupovinu državnih obveznica i hipotekarnih hartija od vrednosti potrošio 1,7 biliona dolara, što je rezultiralo smanjenjem kamatne stope za hipotekarne kredite na istorijski minimum >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i potpomoglo stabilizaciju na tržištu stanova.
U saopštenju Fed navodi da će otkupljivanje obveznica završiti do kraja drugog kvartala 2011. godine, s tim što će se za ove svrhe mesečno izdvajati po 75 milijardi dolara.
Fed naglašava da će pratiti situaciju u ekonomiji, kako bi novi stimulativni program uskladio sa ciljevima na polju zapošljavanja i stabilnosti cena.
Najavljujući da namerava da nastavi sa otkupom državnih obveznica sa tržišta sredstvima ostvarenim od kamata na hipotekarne kredite, Fed je saopštio da za ove svrhe planira da potrosi 250-300 miilijardi dolara, takodje do kraja drugog kvartala 2011.
Eksperti "Goldman Saksa" su predvidjali da bi Fed mogao sa tržišta da otkupi obveznice za oko dva biliona dolara. Analitičari "Benk ov Amerika-Meril Linč Global Risrč" su smatrali da će druga faza valutne stimulacije biti na nivou od samo jednog biliona dolara.
Analitičari obe finansijske institucije su imali usaglašen stav po pitanju prvog dela novog stimulativnog programa, čiju su vrednost procenjivali na 500 milijardi dolara.
Čelnik najvećeg svetskog investicionog fonda "Pacifik investment menadžment" Mohamed El-Erian je krajem oktobra izjavio da će povećanje aktive koju Fed otkupljuje sa tržišta ubrzati inflaciju u svetu, ali neće uticati na ekonomski oporavak niti će smanjiti nivo nezaposlenosti u SAD.
On je ukazao da Sjedinjenim Američkim Državama nije potrebna prosta valutna stimulacija, već komplet sistemskih reformi, koje bi najvećoj ekonomiji sveta obezbedile veću konkurentnost i fleksibilnost.
Na nove nestandardne monetarne stimulativne mere Fed skeptično gleda i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic, koji je takodje krajem prošlog meseca rekao da su ekonomiji SAD potrebni novi poresko-budžetski stimulansi, dok dopunske mere Fed ne mogu bitnije da stimulišu ekonomski rast.
Fed, sa funkcijom centralne banke, sinoć je bez promene ostavio rekordno nisku kamatnu stopu za medjubankarske kredite na nivou od 0 do 0,25 odsto, javile su svetske agencije.
Tanjug
