Izvor: Danas, 22.Jan.2015, 23:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropska centralna banka obara evro

Beograd, Brisel, Davos - Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi juče je predstavio dugo očekivani plan otkupa državnih obveznica zemalja evrozone, vredan 60 milijardi evra mesečno, na šta su globalna tržišta odmah reagovala obaranjem kursa evra prema vodećim valutama i rastom akcija na evropskim berzama.

 To je bila i jedna od glavnih tema na marginama skupa u Davosu, a tumačilo se da Dragijev plan ima za cilj da stimuliše privredni rast u Evropi i izbori se >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sa pretećom deflacijom i veći je nego što se prethodno spekulisalo.

Predsednik ECB-a je obećao da će program ostati na snazi bar do septembra 2016. godine, što znači da će u privredu evrozone biti upumpano više od bilion evra (1.000 milijardi).

Vest da će ECB odštampati ovoliku količinu novca oborila je kurs evra sa nivoa od oko 1,16 dolara, koliko je vredeo neposredno pre Dragijeve konferencije za štampu, na 1,146 dolara, ubrzo po njenom završetku. Vest nije imala značajnijeg uticaja na dinar, budući da je indikativni kurs za danas ukazivao na pad domaće valute prema evru za 0,2 odsto (da je imala uticaja, vest je eventualno mogla da ojača dinar).

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže za Danas da većeg uticaja na dinar neće ni biti.

- Kod nas bi ova odluka ECB-a mogla da eventualno uspori slabljenje dinara prema drugim valutama, ali ako bi tendencija jačanja dinara potrajala, Narodna banka bi trebalo da reaguje i da to spreči, jer to nije dobro za srpsku ekonomiju. Ova odluka Evropske centralne banke je bila odavno najavljena, tako da su njeni efekti već ugrađeni u devizne kurseve, zbog čega ne treba očekivati veliki pad evra ni prema dolaru ni prema franku. Štaviše, verovatno je najava otkupa državnih obveznica od strane ECB-a bila i jedan od razloga zbog kojih je Narodna banka Švajcarske pre nekoliko dana odlučila da odustane od fiksiranja kursa franka - kaže Arsić.

Prema njegovom mišljenju, određeni pad vrednosti evra je i bio potreban kako bi se uskladila konkurentnost i drugih zemalja evrozone, a ne samo najrazvijenijih, poput Nemačke i Holandije.

Nemačka je, inače, bila najglasniji protivnik štampanja evra, smatrajući da će time države čije su ekonomije u lošem stanju dobiti podsticaj „da na reformama rade manje“.

„ECB mora da deluje u okviru razumnih granica, u skladu sa zakonom. Ako Savet guvernera ECB ignoriše to upozorenje, to čini na svoj sopstveni politički rizik“, izjavila je juče nemačka kancelarka Angela Merkel, obraćajući se učesnicima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, neposredno pre nego što je Mario Dragi u Briselu predstavio plan otkupa državnih obveznica.

Verovatno reagujući na ovakve strahove Berlina, predsednik ECB-a je u svom govoru naglasio da bi bila „velika greška ako bi države smatrale da bi prisustvo ovog programa moglo da bude podsticaj za fiskalnu ekspanziju“, tojest za veće trošenje novca iz budžeta.

Susreti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić juče je u Davosu imao sastanke sa direktorom ruske Sberbanke Hermanom Grafom, zatim sa potpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom i potpredsednikom Vlade Švajcarske i ministrom ekonomije Johanom Šnajderom Amanom.

Graf je Vučiću ponudio pomoć Sberbanke u reformi državne administracije, a razgovaralo se i o kupovini državnih obveznica i saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Kako je saopšteno, Frans Timermans je u razgovoru sa Vučićem pozdravio ekonomske reforme Vlade Srbije i pružio podršku Srbiji na putu ka EU, dok se premijer sagovorniku zahvalio na pomoći tokom poplava i podršci srpskoj poljoprivredi i privredi. Razgovor sa Johanom Šnajderom Amanom bio je usmeren ka aranžmanu Srbije sa MMF-om i merama fiskalne konsolidacije, a Vučić je tražio i savete oko reforme obrazovanja. Šnajder je, kako je saopšteno, prihvatio poziv da poseti Srbiju zajedno sa delegacijom švajcarskih privrednika.

Priznanje iz Gugla

Vučić je juče razgovarao i sa direktorom kompanije „Google ideas“ Džaredom Koenom o novim tehnologijama i mogućoj saradnji sa Guglom, kao i o važnosti zapošljavanja mladih ljudi na razvoju softvera i novih tehnologija.

„Gugl radi u zemljama koje podržavaju moderne tehnologije i slobodu izražavanja“, istakao je Koen i naglasio da bi Srbija bila pogodna zemlja za saradnju. Beta

Nastavak na Danas...