Izvor: Glas javnosti, 22.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija - ukratko...
Mol kupuje deonice Ine
zagreb - Svetska finansijska kriza je prošle nedelje potopila veći broj indeksa, a hrvatsko tržište kapitala takođe je osetilo posledice, „krobeks“ indeks je potonuo 2,59 odsto. Ipak, Berza je završila sedmicu pozitivno, jer je indeks „krobeks“ ojačao 7,9 odsto u petak nakon što su svetski indeksi u četvrtak bili u debelom plusu. Uprava Ine je saopštila da je ponuda MOL-a za preuzimanje od 2.800 kuna (392,53 evra) „prihvatljiva“, i savetovala >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ulagače da prodaju jedan deo deonica, a ostale zadrže. Cena akcija završila je trgovanje u petak na 2.807 kuna, što predstavlja sedmični pad 1,63 odsto. Hrvatski privatizacioni fond objavio je da je prihvatio ponudu Vira, umesto IPK Kandita, za kupovinu paketa deonica Sladorane. IPK Kandit dao je cenu višu za 22 miliona kuna (tri miliona evra) u svojoj ponudi, ali ona nije bila presudna zato što Kandit nije ponudio dobar program investiranja. Brodarski indeks „baltik draj“ zabeležio je zaokret nakon 20 uzastopnih dana pada i završio zadnja tri dana u plusu. Promena nije pozitivno uticala na cenu akcija Atlantske plovidbe, koja je smanjena 2,18 odsto. Najlikvidnije deonice prošle nedelje bile su Ina i Hrvatski telekom. Cena akcija HT je po prvi put pala ispod cene od 265 kuna (37,15 evra), i završila na 264,27 kuna, što predstavlja nedeljni gubitak 3,17odsto.
„Matroz“ sutra na aukciji
SREMSKA MITROVICA-Agencija za privatizaciju ponudiće na aukciji 23. septembra fabriku hartije „Milan Stepanović Matroz“ u stečaju po početnoj ceni od 657 miliona dinara. Na prodaju će biti ponuđeni pogoni za proizvodnju celuloze i papira, građevinski objekti sa opremom, štamparija i osnivačka prava u proizvođaču prirodnih đubriva „Matroz korohumus“. Vozni park „Matroza“ rasprodat je početkom godine, a prodavnice u Sremskoj Mitrovici prodate su na licitacijama početkom jula. „Matroz“ je u stečaju od avgusta prošle godine, posle tri neuspele tenderske prodaje. Prvi tender za prodaju ovog preduzeća raspisan je 2. avgusta 2003. godine, ali nije bilo kupaca, drugi tender bio je 7. decembra 2005. i proglašen je neuspelim 17. aprila 2006. godine jer je jedini ponuđač ponudio nisku cenu i nedovoljan investicioni program. Treći tender raspisan je 11. maja 2006. godine, rokovi su produžavani, a tender je proglašen neuspelim 5. marta nakon pregovora sa jedinim ponuđačem „Palp mil holdingom“. Aukcijska prodaja stečajne imovine bila je zakazana za 2. jun, ali nije bilo zainteresovanih kupaca za preduzeće u celini. „Matroz“ je prošlu godinu završio sa gubitkom od 2,46 milijardi dinara, a 2006. godinu sa gubitkom od 177,57 miliona dinara.
Pala dobit čačanske banke
BEOGRAD - Čačanska banka objavila je da je u prvoj polovini ove godine imala bruto dobit od 155 miliona dinara (1,95 miliona evra), što je za 32 odsto manje od plana. Prema podacima objavljenim na sajtu Beogradske berze banka u ovoj godini očekuje ukupnu bruto dobit od 489 miliona dinara (oko šest miliona evra). Bilansna aktiva banke na kraju juna ove godine iznosila je 15,7 milijardi dinara (198 miliona evra), a planirano je da na kraju ove godine dostigne 21,2 milijarde dinara, navodi se u izveštaju o šestomesečnom poslovanju. Plasmani klijentima iznosili su 10,4 milijarde dinara, što je za 13 odsto više od plana, a do kraja 2008. bi trebalo da dostignu 12,4 milijarde dinara. Ukupne obaveze Čačanske banke u junu su iznosile 12 milijardi dinara, a na kraju godine planirano je da se povećaju na 17 milijardi dinara. Cena akcija Čačanske banke u trgovanju u petak, 19. septembra iznosila je 42.998 dinara, što je najniža cena tih akcija u poslednje 52 nedelje. Tržišna kapitalizacija banke iznosi 5,7 milijardi dinara. Najveći akcionar Čačanske banke je Republika Srbija sa 38,8 odsto kapitala, a sledi Evropska banka za obnovu i razvoj koja ima 25 odsto akcija.
Preduzeća sve zaduženija
BEOGRAD - Srpska preduzeća su sve zaduženija i njihova dugovanja po osnovu bankarskih kredita su povećana za 23,8 odsto od početka godine, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, tako da je krajem avgusta ukupan dug dostigao 668,54 milijarde dinara. Istovremeno, preduzetnici su dugovanja povećali za 22,3 odsto i ona su dostigla 37,34 milijarde dinara. Broj preduzeća koja kasne u plaćanju od početka godine povećan je na 5,5 sa 5,1 odsto, dok je broj preduzetnika smanjen sa 2,7 na 2,6 odsto.
Deficit sa Francuskom
BEOGRAD - Srbija je u prvih sedam meseci ove godine u trgovini sa Francuskom imala deficit od 269,3 miliona dolara, što je 85 odsto više nego u istom lanjskom periodu, objavila je Privredna komora Srbije. U tom periodu uvezeno je robe u vrednosti 496,26 miliona dolara, 59 odsto više nego u istom lanjskom periodu, a izvoz je povećan za 36,7 odsto na 226,96 miliona dolara. Najveći izvoznici iz Srbije u Francusku bili su proizvođač čelika „Ju-Es stil Srbija“, proizvođač guma „Tigar“ iz Pirota i firma za preradu metala „Le belije“ iz Kikinde. Francuska je od 2000. do 2007. godine u Srbiju uložila 493,7 miliona dolara i time se svrstala na sedmo mesto među najvećim ulagačima.
Milosavljević: niže cene
LESKOVAC - Ministar trgovine Slobodan Milosavljević izjavio je da ima nekoliko razloga za sniženje cena, poljoprivredno-prehrambenih i nekih drugih proizvoda, pre svega odličan rod u poljoprivredi i pad cene energenata na svetskom tržištu. „Svuda tamo gde cene ne reaguju na adekvatan način potrudićemo se da dovedemo konkurenciju koja će znati kako cene mogu da krenu naniže“, rekao je Milosavljević.
Upitan da li postoji mogućnost svođenja trgovačkih marži na razumniju meru, on je odgovorio da „marže u Srbiji nisu toliko velike kakvo ubeđenje postoji kod stručne javnosti, medija, pa i običnih građana. Razlog što mi imamo utisak da je kod nas skuplje je to što su naše prosečne plate nekoliko puta niže, rekao je Milosavljević. On je istakao da je „borba za niže cene jedan od prioriteta ove vlade“ koja će zajedno sa organizacijom potrošača objavljivati izveštaje ko nudi niže cene tako da bi se prisilili oni koji zadržavaju neopravdano više cene da ih spuste. To se, po rečima ministra, najbolje videlo na nedavnom primeru kod cene jestivog ulja, kad su oni koji su je povećali morali da je spuste.
Šojgu danas sa Cvetkovićem
BEOGRAD - Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu počeće danas posetu Srbiji, tokom koje će sa državnim zvaničnicima razgovarati o bilateralnoj saradnji. Šojgu će se sastati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem i ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanom Dinkićem, saopštilo je Ministarstvo za vanredne situacije Rusije. Tokom tih sastanaka planirani su razgovori o sprovođenju rusko-srpskih projekata, pre svega gasovoda „Južni tok“, navedeno je u saopštenju.
Nagrada za „TIGaR“
ZAGREB - Korporacija „Tigar“ iz Pirota dobila je na 84. jesenjem sajmu u Zagrebu priznanje za najbolji marketinški nastup i najviši nivo oblikovanja proizvoda među 1.500 izlagača iz 37 zemalja. „Korporacija ‘Tigar’ sada obuhvata tri fabrike - Fabriku obuće, Fabriku tehničke gume i Fabriku lepkova“, rekao je direktor marketinga ove firme Marijan Avžner. Najveći profit se očekuju upravo od prodaje zaštitne obuće zbog standarda koji se uvode, i ove godine preduzeća su veliko interesovanje pokazala za nove čizme za vatrogasce koje su otporne na prvi udar plamena. Početkom godine UO „Tigra“ odlučio je da ta kompanija izađe iz zajedničkog preduzeća sa „Mišlenom“ i proizvodnje guma, što je skoro pola veka bila osnovna delatnost kompanije. Predviđeno je da „Tigar“ svojih 30 odsto u zajedničkom preduzeću „Tigar tajers“ proda svom poslovnom partneru iz Francuske do 2010. godine kada bi „Mišlen“ trebalo da ima udeo od 70 odsto.
„Planet bajk“ Širi proizvodnju zbog izvoza
KRUŠEVAC - Preduzeće za proizvodnju bicikala „Planet bajk“ planira kupovinu oko pet hektara zemljišta radi proširenja proizvodnje, a zbog izvoza na evropsko tržište. Predsednik Upravnog odbora preduzeća Lazar Čvoro podsetio je da „Planet bajk“ već izvozi u Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, delom u Sloveniju i Hrvatsku, a cilj je izlazak na evropsko tržište za šta postojeći kapaciteti nisu dovoljni.
Dinar oslabio 0,24 odsto
BEOGRAD - Dinar je oslabio za 0,24 odsto prema evru tako da je zvanični srednji kurs 76,49 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije. Za kupovinu jednog evra potrebno je 18 para više nego u petak, 19. septembra, kada je zvanični kurs bio 76,31 dinar za evro.
