Izvor: B92, 16.Okt.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU za promenu finansijskog sistema

Brisel, Vašington, Njujork, Beč -- Lideri EU zatražili su na samitu u Briselu duboku promenu svetskog finansijskog sistema da bi se izbeglo ponavljanje trenutne finansijske krize.

Oni su zatražili održavanje svetskog samita na najvišem nivou već u novembru, na kojem bi bio reorganizovan sporazum iz Breton Vudsa, koji je postavio osnove obnove Evrope posle Drugog svetskog rata i stvorio vodeće svetske finansijske institucije Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond (MMF).
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Ne smemo da propustimo priliku da stvorimo organizaciju 21. veka", rekao je na konferenciji za štampu po okočanju samita predsedavajući EU, francuski predsednik Nikola Sarkozi.

On je pozvao na "promene u kapitalističkom sistemu" koje bi donele više kontrole država nad svetskim tržištem novca, borbu protiv "poreskih rajeva" i rekonstrukciju institucija poput MMF-a.

"Na samitu moraju biti donete konkretne odluke, a ne samo principi. Evropa želi ovaj samit, zahteva ga i dobiće ga", rekao je Sarkozi.

On se založio da se samit održi u Njujorku, odnosno, kako je rekao misleći na Volstrit - "tamo gde je sve počelo".

Sarkozi će o ovoj temi razgovarati sa američkim predsednikom Džordžom Bušom krajem sedmice tokom posete SAD.

U zaključcima sa samita, lideri EU su izrazili opredeljenost da koordinirano rade na zaštiti evropskog finansijskog sistema i štediša.

"Suočen s finansijskom krizom, Evropski savet je istakao da je odlučan da preuzme koordinirane akcije da bi se obezbedilo normalno funkcionisanje finansijskog sistema, čime bi bilo obezbeđeno normalno i efektivno finansiranje ekonomije i povratak na putu ka rastu i zapošljavanju", ističe se u zaključcima.

Savet je podržao akcioni plan mera za pomoć finansijskim institucijama od 2,200 milijardi evra, koji su u nedelju u Parizu usvojile članice zone evra.

OPEC zakazao hitan sastanak

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) saopštila je danas da je za 24. oktobar zakazala hitan vanredni sastanak na kome će se razgovarati o uticaju globalne recesije na tržište nafte.

U 13-članom kartelu raste pritisak da se smanje isporuke nafte kako bi se sprečilo dalje padanje cena, koje su danas za više od 50 odsto manje nego u julu, kada su dostigle rekordnih 147,27 dolara za barel.

Dalji pad cena očekuje se kao posledica usporavanja svetske privrede zbog trenutne ekonomske i finansijske krize.

Lideri su pozvali sve države članice da obezbede da dalje nacionalne mere u ovoj oblasti budu usklađene s usvojenim principima iz akcionog plana.

Savet je istakao neophodnost supervizije evropskog finansijskog sektora, s ciljem razvijanja koordiniranog sistema supervizije na evropskom nivou.

Inicijativa je pokrenuta i za pomoć van finansijskog sektora - Evropski savet se založio i za korake kojim će podržati posrnulu evropsku industriju.

Pored ekonomskih tema, lideri EU su na samitu razgovarali o Lisabonskom sporazumu, klimatskim promenama, energetskoj bezbednosti i odnosima s Rusijom.

Savet je potvrdio da želi da ispuni nameru da postigne dogovore o klimatskim promena u decembru.

Po pitanje energetske bezbednosti, Savet je zatražio od Evropske komisije da iznese niz predloga, među kojima bi bilo i jačanje kritične infrastrukture, naročito transevropskih energetskih mreža i gasovodnih terminala.

Takođe se traži razvijanje strategije za obezbeđenje stabilnosti energetskih izvora i tranzitnih ruta. U tom pogledu, češko predsedništvo EU će na proleće 2009. godine organizovati sastanak zemalja Kaspijskog mora i tranzitnih zemalja.

Evropski savet je pozdravio povlačenje ruskih trupa iz Gruzije u skladu s postignutim dogovorima.

G8: Jedinstvo u borbi protiv krize

Lideri Grupe osam industrijski najrazvijenijih država saopštili da su jedinstveni i odlučni da se suprotstave finansijskoj krizi.

"Dok je naša pažnja sada usmerena ka uspostavljanju stabilizacije tržišta i vraćanju poverenja, potrebne su promene u regulacionim i institucionalnim sistemima svetskog finansijskog sektora i oporavku iz deficita u koji su došli zbog aktuelne krize", naveli su lideri G8 u saopštenju objavljenom iz Bele kuće.

U G8 su se složili da nastave blisku saradnja i koordinaciju, kao i preduzimanje koraka u limitiranju uticaja na mere za podstrekivanje ekonomija i razvoja, prenela je agencija Rojters.

"Uvereni smo da ćemo se zajedničkim radom suprotstaviti izazovima i vratiti naše ekonomije na put stabilnosti i prosperiteta", navodi se u saopštenju.

U saopštenju lidera G8 navodi se da će sa "glavnim" zemljama održati sastanak u bliskoj budućnosti kako bi usvojili agendu reformi.

Grupu osam čine SAD, Japan, Kanada, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija.

Opada poverenje Amerikanaca u budućnost

Globalna ekonomska kriza uzdrmala je poverenje Amerikanaca u budućnost i američke institucije, pokazalo je najnovije istraživanje Rojtersa i kompanije za ispitivanje javnog mnenja "Zogbi".

Indeks tih dveju kompanija, kojim se meri raspoloženje javnosti, potonuo je ovog meseca na 89,7 odsto, sa 96,3 odsto u septembru.

Mada nije skliznuo na rekordni minimum od 87,7 odsto, zabeležen u martu, indeks pokazuje da Amerikanci imaju dramatično sumornije mišljenje o usmerenosti nacije i ličnih finansija.

Rejtinzi američkog predsednika Džordža Buša i Kongresa takođe su smanjeni u ogromnom procentu. Rekordno niskih 21 odsto ispitanika dalo je pozitivno mišljenje o Bušovom obavljanju dužnosti, dok je pozitivan rejting za Kongres potonuo na 10 odsto, samo nešto iznad rekordnog minimuma.

"Ljudi su dvostruko zabrinuti - za sadašnjost i za budućnost", ukazao je istraživač Džon Zogbi , koji je sadašnje raspoloženje javnosti povezao s prvim godinama Velike ekonomske krize u SAD 30-ih godina prošlog veka.

"Ljudi misle da ništa u zemlji ne radi kako treba - ni predsednik, ni Kongres, ni korporacije", ukazao je on.

Broj Amerikanaca koji veruje da njihova zemlja ide u dobrom pravcu opao je sa 25 odsto prošlog meseca, na 18 procenata, što je još iznad minimuma iz juna od 16 odsto.

Rejtinzi spoljne i ekonomske politike Bušove administracije potonuli su za poslednjih mesec dana, pri čemu je broj onih koji su dali pozitivnu ocenu ekonomske politike opao na samo sedam odsto, sa 13 procenata prošlog meseca.

Broj ispitanika koji su pozitivno ocenili svoje finansije opao je sa 52 odsto, na 48 procenata, dok je broj onih koji se ponose svojom zemljom blago snižen sa 91 odsto, na 89 odsto.

U poslednjih mesec dana jedino je povećan broj onih koji ne strahuju od inostrane pretnje (sa 86 na 89 odsto), kao i broj zaposlenih koji su sigurni u svoje radno mesto (sa 64 na 66 odsto).

Oko dve trećine Amerikanaca je odgovorilo da su uvereni da će njihova deca imati bolji život, što je jedino merilo u indeksu koje je ostalo nepromenjeno u odnosu na prošli mesec.

Ovo istraživanje je usledilo posle višenedeljnih ekonomskih previranja koja su dovela do naglog potonuća tržišta akcija u SAD i širom sveta i donošenja vladinog paketa za spasavanje finansijskih institucija, vrednog 700 milijardi dolara, podsetio je Rojters.

Nastavak na B92...

Kurir: G-8 jedinstvena u borbi protiv finansijske krize