Izvor: B92, 17.Dec.2010, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU formira fond za pomoć u evrozoni
Lideri Evropske unije (EU) dogovorili su se da promene Ugovor iz Lisabona kako bi se omogućilo formiranje fonda za pomoć zemljama zone evra.
EU će formirati "Evropski mehanizam za stabilnost", za slučaj da neka njena članica zapadne u tešku budžetsko-finansijsku krizu.
Dogovor šefova država ili vlada EU odnosi se na sledeću dopunu - "Države članice čija je valuta evro mogu stvoriti mehanizam stabilnosti koji bi bio aktiviran ako bi bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neophodno da se sačuva sveukupna stabilnost evra.
Odobravanje svake finansijske pomoći posredstvom ovog mehanizma podložno je strogim uslovima".
Nemačka je zatražila pravno jemstvo kroz dopunu Ugovora iz Lisabona za stvaranje ovog mehanizma. Berlin, uz Pariz glavni zagovornik stvaranja mehanizma za stabilnost zone evra, strahovao je da bi Sud pravde EU mogao da ospori njegovo formiranje, budući da Ugovor iz Lisabona dosad nije dozvoljavao zemljama zone evra da im finansijski pomognu partneri.
Ova dopuna Ugovora to sad dopušta i ministri finansija EU sada treba da razrade mehanizam pomoći koji bi trebalo da stupi na snagu 2013. godine.
On treba da zameni sadašnji privremeni sistem Evropske finansijske podrške za stabilnost, uveden posle kriza koje su pogodile članicu evra Grčku, a nedavno i Irsku.
ECB udvostručuje kapital
Evropska centralna banka (ECB) će gotovo udvostručiti svoj kapital, na 10,76 milijardi evra, što će potpomoći napore te banke da spreči širenje evropske dužničke krize. Ta centralna banka 16-člane evrozone je saopštila da će povećanje kapitala za pet milijardi evra od nacionalnih centralnih banaka zemalja evrozone stupiti na snagu 29. decembra.
Stvaranje Evropskog mehanizma za stabilnost treba da dovede i do uspostavljanja daleko većeg nadzora budžeta zemalja zone evra i do postepenog usaglašavanja poreskih i budzetskih politika.
Cilj je da se ubuduće izbegnu ogromni budžetski i javni deficiti koji su omogućili svetskim finansijskim špekulantima da ugroze finansijsku stabilnost Grčke i Irske, a time i cele zone evra.
Neposredan cilj, za koji se snažno zalažu Nemačka, Francuska i još neke članice zone evra, jeste stvaranje neke vrste "ekonomske vlade" među članicama EU koje imaju evro kao zajedničku valutu.
Uoči samita evropske dvadesetsedmorice bilo je i predloga da se uvedu "evropske obveznice" koje bi izdavala Evropska centralna banka, a sa ciljem da se onemogući da svetski finansijski špekulanti naglim podizanjem kamata za kupovinu nacionalnih državnih obveznica "ranjivih" članica evra ugrožavanju stabilnost cele zone evra.
Zasad ta zamisao nije dobila podršku Nemačke, niti većine drugih članica evrozone. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ovih je dana izjavio da bi kroz desetak godina Evropska unija, ili bar zona evra, trebalo da dobije i neku strukturu koja bi ličila na "političku uniju".
