Izvor: B92, 05.Maj.2014, 21:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Skroman rast Srbije u 2014.
Brisel -- Bruto društveni proizvod Srbije će ove godine porasti za 1,1 odsto, a sledeće godine za 1,9 odsto, pokazuje prolećna prognoza Evropske komisije.
"Uprkos novom paketu mera fiskalne konsolidacije u 2014, ukupni rashodi i budžetski deficit Srbije će ostati na izuzetno visokom nivou zbog većih plaćanja na ime kamata, investicionih troškova, novih subvencija i socijalnih troškova. Niža od planirane inflacije će se takođe negativno odraziti na prihode vlade i doprineti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << narastanju fiskalnog pritiska", navodi EK.
Prema procenama izvršnog organa Evropske unije, fiskalna situacija u Srbiji će verovatno i u 2015. ostati sumorna, jer viša plaćanja po osnovu kamata i veliki udeo nemandatornih rashoda ograničavaju fleksibilnost potrošnje.
Lična potrošnja bi, prema predviđanjima Komisije, mogla da padne za 1,1 odsto ove godine, a sledeće za 0,5 odsto.
Stopa nezaposlenosti, koja je prošle godine u Srbiji iznosila 22,1 odsto radno aktivnog stanovništva, trebalo bi da ove godine poraste na 22,6 odsto, a sledeće godine da padne na 22,5 odsto.
Rast BDP-a Srbije od 2,5 odsto iz 2013. godine je bio iznad očekivanja, a takvim rezultatima je najviše doprineo skok izvoza koji je na godišnjem nivou porastao za 16,6 odsto, navodi se u izveštaju.
"Uprkos pozitivnim podacima iz četvrtog kvartala, rast javne i lične potrošnje je bio negativan, uz pad od 1,7 odsto, odnosno 1,5 odsto u čitavoj 2013. godini. Posle nekoliko meseci rasta, realne zarade su u prva dva meseca 2014. godine pale i verovatno će ostati prigušene tokom predstojećeg perioda", procenjuje EK.
Prema zaključcima Komisije, izuzetno visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji će ograničiti zarade, dok će stalan pad populacije i usporen rast kredita verovatno ugroziti ličnu potrošnju.
"Vrlo visoka nezaposlenost održava nisku cenu rada, kao i očekivana otpuštanja tokom restruktuiranja državnih kompanija", piše u izveštaju.
Poljoprivreda je u prvom kvartalu ove godine zabeležila rast od 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je građevinarstvo palo za četvrtinu, što se objašnjava padom investicija i nepovoljnim bankarskim kreditima.
Analitičari Komisije su procenili da će inflacija ostati niska, jer slaba tražnja, relativno stabilan kurs dinara i stabilne cene hrane ublažavaju inflatorne pritiske.
U izveštaju se predviđa da će bez dodatnih mera za konsolidaciju, budžetski deficit ove godine iznositi oko šest procenata BDP-a, dok će državni dug verovatno premašiti 70 odsto BDP-a.
