Izvor: B92, 03.Jan.2013, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Kriza vodi penzionere ka bedi
Beograd -- Bezbrižan penzionerski život, usled posledica ekonomske krize, za mnoge Evropljane postaje sve neizgledniji cilj.
Demografska slika se menja - Stari kontinent je sve stariji, dok je finansijska kriza u dobroj meri nagrizla socijalne sisteme.
Siromaštvo koje preti starijim slojevima stanovništva u Evropi do sada je svoje korene imalo isključivo u demografskim kretanjime, odnosno u sve vidljivijem procesu starenja društva.
Odnedavno se, međutim, i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kriza evra sve češće pominje kao ključni činilac procesa koji bi sliku bogatih Evropljana koji u trećem životnom dobu uživaju u plodovima svog rada, mogao drastično da promeni.
U sve više evropskih zemalja sve je manje radno sposobnog stanovništva (zbog starosti) uz istovremeno povećanje broja nezaposlenih. Posledica je neminovno sniženje penzija.
Prema podacima Evropske komisije, svake godine se broj građana starijih od 60 godina poveća za više od dva miliona. Broj građana starijih od 60 je danas dvostruko veći nego pre 10 godina.
Već danas vlade članica Evropske unije troše više od 10 odsto BDP-a za finansiranje penzija, s tendencijom porasta. Trenutno u EU živi 120 miliona penzionera, što je 24 odsto ukupnog broja stanovnika.
Slika siromašnog penzionera se donedavno teško dovodila u vezu sa zemljama poput Nemačke ili Velike Britanije. U međuvremenu, mnogim radnicima u ovim zemljama s poslednjim radnim danom preti ne samo pad socijalnog standarda nego i dovođenje egzistencije u pitanje.
"Na temelju podataka o strukturi naknade za starije u većini evropskih zemalja, možemo polaziti od toga da će opasnost od siromaštva rasti", smatra Mihael Dauderštat iz Fondacije “Fridrih Ebert”.
Prema sadašnjim pokazateljima, zemlje poput Portugala, Španije i naravno Grčke već sad pate od visoke stope siromaštva kod starijih građana i to između 20 i 27 odsto. Sadašnji programi štednje bi ovaj procenat mogli dodatno da povećaju. U Grčkoj je već sad prisutan trend sniženja penzija.
No, prema jednom istraživanju Fondacije “Fridrih Ebert”, od osiromašenja u pozno doba ne pate samo stanovnici zemalja u kojima vlada najžešća finansijska kriza nego i zemalja poput Velike Britanije. Ovde je situacija specifična jer je u ovom slučaju udeo državne penzije relativno nizak. Mnogi se oslanjaju na privatne penzijske fondove koji su međutim zavisni od kretanja na finansijskim tržištima i podložni oscilacijama.
Najbolja situacija sa penzijama je u Holandiji, a nešto slabija u Nemačkoj gde je oko 15 odsto penzionera pogođeno siromaštvom. Siromaštvom su posebno pogođene žene od kojih mnoge nisu radile, a ako i jesu, tada su bile slabije plaćene od svojih kolega.
EU: Jedini lek duži radni vek
Evropska komisija je već reagovala na trend povećanja siromaštva u starosti. 2012. je tako bila proglašena "Evropskom godinom aktivnog starenja i međugeneracijske solidarnosti". No, osim simboličnih projekata, Komisija je predložila i produženje radnog veka.
"Svaka zemlja treba sama da reši problem sa penzijama ali postoje principi koji vrede za celu EU i oni jasno idu u smeru prilagođavanja dužine radnog veka prosečnom životnom veku", smatra Laslo Andor zadužen za socijalna pitanja u Evropskoj komisiji.
Važno je da i zaposleni što duže ostanu na radnom mestu. Dobar primer po tom pitanju je Švedska koja može da se pohvali najvišom stopom zaposlenih između 55 i 64 godine starosti.
Takav trend predlaže i Evropska komisija. Građani Unije su u svakom slučaju "za". Prema jednom ispitivanju javnog mnenja, 61 odsto građana EU pristaje na produženje radnog veka, no pod uslovom da od toga bude i koristi.
