Izvor: Politika, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: I crkve da plaćaju poreze
Evropska komisija zatražila je od Hrvatske, koja se, u statusu kandidata, priprema da postane punopravna članica EU, da svojim verskim zajednicama ukine povlašćen poreski status jer on nije u skladu sa pravilima Unije. Važeći Zakon o pravnom položaju verskih zajednica oslobađa ih plaćanja poreza na promet nekretnina i na dobit, pošto njihovi prihodi nisu stečeni kroz redovnu delatnost na tržištu, tumači hrvatsko ministarstvo finansija. Vlada u Zagrebu će, i pored toga, morati da revidira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovaj zakon prema zahtevima Brisela. To takođe znači da će Hrvatska morati da počne da naplaćuje i carinu na robu koju crkve sada slobodno uvoze iz zemalja izvan EU.
Ni Katolička crkva u Italiji, koja svake godine ostvaruje pozamašnu zaradu od svojih škola, klinika i hotela ("Stampa" piše da Crkva samo u Rimu ima 250 škola, 55 klinika i 18 bolnica), ne bi smela da bude izuzeta od plaćanja poreza na dobit, na nekretnine ili od komunalnih poreza, jer je to narušavanje pravila Evropske unije, poručila je Evropska komisija vlastima u Rimu. Iz Brisela je stiglo i upozorenje da bi mogla biti pokrenuta i zvanična istraga ako italijanska država nastavi da daje ovakve privilegije Katoličkoj crkvi (koje potiču još iz 1984. godine, na osnovu sporazuma poznatog kao konkordat).
"Ukoliko se Crkva upušta u komercijalne aktivnosti, onda treba u skladu sa tim, kao i svaki drugi poreski obveznik, da izmiruje svoje obaveze. A kad ona to ne čini, uz saglasnost države, od nas se traži da na to reagujemo kao na slučaj nezakonite državne pomoći. Takvu smo istragu već pokrenuli u Španiji i Belgiji. Katolička crkva u Italiji se, međutim, pokazala spremnija na saradnju, i složila se da sa vladinim zvaničnicima revidira važeće poreske olakšice", izjavio je novinarima portparol Evropske komisije.
Londonski "Gardijan" podseća da je istragu o poreskom tretmanu Katoličke crkve u Italiji još u junu najavila Neli Krus, evropska ministarka za konkurentnost, nakon čega je Paolo Čento, pomoćnik ministra finansija u vladi Romana Prodija, rekao da će ova stvar biti razmotrena u okviru budžeta za 2008. godinu, a visoki zvaničnik Vatikana monsinjor Karel Kastel neuobičajeno pomirljivo primetio da je Sveta stolica voljna da "sedne za sto sa vladom" i razmotri uslove iz konkordata. Ovo je značajan napredak u odnosu na dosadašnju tvrdu liniju Vatikana, koji je odbijao svaku primisao o bilo kakvim koristima koje stiče na osnovu državnih privilegija.
Prema računici koju prenosi britanski list, crkvene vlasti u Italiji prihoduju gotovo milijardu evra godišnje od svojih nekretnina na koje ne plaćaju takse, a kad se tome doda i tek delimično oporezovana zarada od njenih komercijalnih delatnosti, ispada da Katolička crkva "zakine" državnoj kasi oko 1,3 milijarde evra.
I dok administracija EU na celu stvar gleda sa stanovišta poštovanja, odnosno kršenja propisa koji važe na zajedničkom tržištu Unije, italijanski političari su od "finansijske prozivke Vatikana" napravili političku aferu. Među kritičarima "antihrišćanskog" ponašanja Evropske komisije najglasniji su predstavnici partija desnog centra. Frančesko Storače, lider italijanske desnice, i Mauricio Ronkoni, potpredsednik grupe UDC (Unije hrišćana i demokratskog centra) u Donjem domu italijanskog parlamenta, recimo, tvrde da je reč o novom napadu "bezbožnika, radikala i masona" iz Brisela na Katoličku crkvu, dok Đani Alemano, iz konzervativne Nacionalne alijanse, govori o grubom mešanju EU u unutrašnje stvari i versku kulturu Italije.
"Korijere dela sera" navodi i mišljenja druge strane. Marko Rico, šef delegacije italijanskih komunista u Evropskom parlamentu, kaže da njegova zemlja, kao laička država, mora da primenjuje važeće propise i na Crkvu, a Natale Ripamonti, potpredsednik grupe "zelenih" u italijanskom Senatu, upozorava da bi Italija, ako želi da osigura svoje pozicije u Evropi, morala da prevaziđe te crkvene privilegije.
Viceministar za finansije Čento pokušao je da stavi tačku na raspravu istakavši da ovde nije reč ni o kakvom "antiklerikalizmu", niti o nehrišćanskim vetrovima iz Brisela, već o činjenici da i Italija, odnosno Sveta stolica, mora da poštuje fiskalna pravila koja važe za sve, u celoj EU.
[objavljeno: ]
.jpg)
