Izvor: B92, 17.Avg.2013, 16:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ECB: Niko nije siguran

Čak ni države koje su dobile naziv tihih luka ne mogu da se osećaju osugurano od talasa krize, procene su Evropske centralne banke.

Evropska Centralna banka objavila je radni referat pod nazivom Globalne posledice evropske poslovne krize.

Dokument sadrži 39 strana, a njegov sasavljač je glavni savetnik direktorata ECB ekonomista Livio Straka.

Pri tome u preambuli se dogovara da mišljenje autora ne mora da se podudara sa stavom same banke. Glavni zaključak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sastoji se u tome da čak države koje su dobile naziv tihih luka ne mogu da se osećaju osugurano od talasa krize.

Talasi krize, prema analizi Livija Strake, u periodu od 2010. do 2013. godine periodično se ponavljaju. U svom referatu Straka je analizirao 18 najčuvenijih događaja u tri poslednje godine, deo kojih je doprineo prevladavanju kriznih pojava, a deo ih naprotiv produbio. U takve događaje koji su uticali na valutna tržišta ekonomista je ubrojao zvanične izjave rukovodstva EU, niz epizoda političke borbe, kao i najprimetnije publikacije u štampi. Na primer, krizu su produbila masovna istupanja stanovništva u Italiji i Španiji ili rezultati parlamentarnih izbora u Italiji u februaru 2013. godine, zbog čega se zakonodavni organ našao u neizvesnom stanju.

Prema proračunima naučnika ekonomiste, svaki negativni događaj dovodio je do pada kursa evra u proseku za 0,2 odsto. Pri tome negativan uticaj kratkovidih dejstava političara, kako u razmerama čitave EU, tako i na nacionalnom nivou, pojavio se poslednjih godina u značajnijoj meri nego ikada do sad. U celini Sraka karakteriše krizu kao jedinstveni pseudo-prirodni eksperiment globalne transmisije valutnih potresa. A jedan od kardinalnih zaključaka radnog referata ECB jeste teza da širenju talasa krize van granice zone evra doprineli su ne samo državna zaduženost pojedinih zemalja, već i „realne“, kako podvlači Livio Straka, trgovinske i ekonomske veze. Glavni investicioni alanitičar finansijske grupe Brokerkrditservis Maksim Šein sa tim u principu ne spori, ali skreće pažnju na druge aspekte.

Što se tiče ekonomske krize kao globalne pojave, kaže Šein, mislim da ovde Straka nije pogrešio. Jedino globalnost nije samo u tome što zemlje mogu između sebe da trguju. One imaju i odnose u pogledu kretanja kapitala. Naravno, niko nije osiguran od potresa. Jer kriza nosi, kako mi se čini, sistematski karakter. 20 godina države, kompanije i privatna lica su aktivno uzimale zajmove, ne misleći kako će da vrate ovaj ovac. Sada dugove treba vratiti i to će trajati.

Tako misli i presednik Minhenskog instituta za ekonomska istraživanja Hans-Verner Zin.

"Mi preživljavamo mega-krizu. Dugo su zemlje živele ne prema sredstvima, nagomilavale su budžetski deficit koji je pokrivan iz inostranstva. I kada je došla kriza ispostavilo se da su izgubile konkurentnost. Prestoji dugi proces povratka i pada sa nebesa na tle realnosti".

Prilazi vodećeg ekonomiste ECB i eksperata u oceni krize mogu da se u nečemu razlizale. Ali suštinu verovatno ne menjaju.

Nastavak na B92...