Izvor: B92, 25.Apr.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dužnici ih vuku u ambis
Beograd -- Treba izbaviti firme u restrukturiranju, koje imaju svoj proizvod i mogu da "ozdrave", ali ne po cenu propasti malih i srednjih preduzeća.
Kako imaju zaštitu države i ne moraju da plaćaju svoje dugove, postoji opasnost da za sobom povuku u provaliju na stotine privatnih firmi.
Ovo je stav Udruženja poslovnih žena Srbije, čijih je nekoliko članica upozorilo da im zbog duga državnih firmi preti bankrot.
Više od 150 preduzeća u restrukturiranju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uglavnom zaduženih, zaštićeno je od plaćanja bilo kakvih dugova. Sve dok su u restrukturiranju, ne postoji mogućnost prinudne naplate. Kao posledica toga, manje firme kojima duguju novac, na ivici su propasti. Zato su neke firme posle 20 i više godina uspešnog rada, prinuđene da zbog ovog problema prekinu poslovanje.
Prema odluci Ustavnog suda, država od 14. maja više neće moći da štiti preduzeća u restrukturiranju od poverilaca. S obzirom na to da su mnogima od njih dugovi veći od celokupne imovine, za očekivati je da veliki deo tih firmi u drugoj polovini sledećeg meseca ode najpre u blokadu, a potom i u stečaj i likvidaciju. To, naravno, ne raduje poverioce, jer bi značilo da im dugovi nikada neće biti vraćeni.
Ljiljana Stanojević, vlasnica firme "Stanojević“ iz Valjeva, koja se bavi metalopreradom duže od dve decenije, godinama je poslovala sa "Ikarbusom“ i IMT. Ova dva preduzeća sada joj duguju oko 1,4 miliona dinara.
"Iako imam pravosnažnu presudu, moram da čekam da se završi postupak restrukturiranja ovih firmi",objašnjava Stanojevićeva.
Ja nemam mehanizam da blokiram svoje dužnike, a mene je pre nekoliko dana blokirala jedna banka. Htela sam da podignem kredit kako bih isplatila deo obaveza, ali su me odbili, jer me zbog poslovanja sa firmama u restrukturiranju smatraju rizičnim ulaganjem. Nisam ja usamljen slučaj, čak ni u Valjevu, jer ove državne firme duguju ljudima i po nekoliko miliona dinara. Privrednici su ranije upisali hipoteke na objekte, kuće u kojima žive i mnogi sad ne znaju šta da rade. Oni koji su mogli, zatvorili su firme.
I preduzeće "Intermehanika“ iz Smedereva, koje zapošljava 70 radnika, ima poteškoća da naplati svoju robu i usluge. "Vagonka“ iz Niša, "Agroživ“, "Zgop“ iz Novog Sada i "Goša“ iz Smederevske Palanke duguju im oko 600.000 evra. Po Zakonu o privatizaciji dokle god traje restrukturiranje, ova potraživanja neće moći da naplate.
Isti problem ima i Darko Orbović, vlasnik preduzeća "Metalac kompani“ iz Kuršumlije.
"Na osnovu sudskih presuda duguju mi 800.000 dinara, ali nijedna od njih ne može da se realizuje, jer je preduzeće "Šik Kopaonik“, koje treba da mi plati u restrukturiranju", objašnjava Orbović.
Ima bar 50 ljudi u okolini koji od njih potražuju nekoliko miliona dinara.
Milan Knežević, predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća, smatra da je teret koji je sama trebalo da plati država prenela na privatnike.
"Time što je osporila mogućnost utuživanja firmi u restrukturiranju, država ih je zaštitila, ali je time i naterala MSP da ih kreditiraju", tvrdi Knežević.
Ne postoji precizan podatak koliko te firme duguju privredi, ali se procenjuje da je država pomažući im da prežive do sada potrošila 4 milijarde evra.
