Izvor: B92, 16.Maj.2011, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugalić: Nema reprograma baš za sve
Beograd -- Svi koji budu želeli ipak neće moći da reprogramiraju kredite, niti da opterete platu ratom kredita većom od 30, odnosno 50 odsto zarade, kaže Veroljub Dugalić.
On kaže da je u ovom trenutku, 451.000 zajmova zrela za "posebne mere", ali će banke razmotriti probleme svakog klijenta ponaosob.
Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, dodaje da je Narodna banka Srbije ukinula limite za zaduživanje stanovništva, što praktično znači i veće iznose >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kredita, što, opet, za sobom povlači i odgovornost.
"Zato će banke vrlo obazrivo odobravati zajmove, primenjujući novi metod obračuna maksimalne zaduženosti, kako klijent ne bi postao prezadužen a banka u problemu da naplati kredit", kaže on.
PROFIT ISPOD 20 MILIJARDI
Veroljub Dugalić kaže da je "prošle godine, posle oporezivanja, profit 23 banke bio ispod 20 milijardi dinara, što možda zvuči impozantno, ali samo jedan mobilni operater je lane u našoj zemlji zaradio 17 milijardi dinara, i to je sasvim u redu. Naša dobit je ispod četiri odsto. Ukupni kapital svih banaka u Srbiji je oko četiri i po milijarde evra, a toliko ima samo jedna vodeća banka u Hrvatskoj".
Dugalić objašnjava da smo se "ukidanjem limita za kredite približili standardima koji važe u zemljama iz kojih je najveći broj banaka došao u Srbiju. Nije isto kada neko ima platu od 300 evra i želi zajam koji će mu zaradu opteretiti sa, na primer, 250 evra, i kada neko zatraži takav kredit a prima 1.300 evra".
On naglašava da "reprogramiranje kredita stanovništva ne može da se primeni na isti način i kod preduzeća. Firme imaju različite probleme - jedna nema obrtna sredstva, drugoj nedostaje repromaterijal, treća ne može da naplati potraživanja... Banke su sa svojim klijentima-firmama već postigle dogovor o olakšicama za otplatu kredita, odnosno reprogramiranju".
Na pitanje kako se kurs sada odražava na poslovanje banaka, on odgovara da "kad god dolazi do pomeranja kursa, bilo nagore ili nadole, banke su krive".
"A zapravo šta se događa? Vrednost evra kreiraju ponuda i tražnja na tržištu. Sada dinar jača ne zato što banke tako žele, već zato što uvoz pada, manja je potražnja za evrima, a samim tim i proizvodnja. I to je veliki problem. Naša proizvodnja sada je upola manja nego što je bila 1989. godine. Bankama, kao i svima, odgovara stabilan nivo kursa, pa bilo to 99 ili 106 dinara, a nikako drastične oscilacije", objašnjava Dugalić.
Dugalić: Bankari mjere klijente
Izvor: Capital.ba, 16.Maj.2011
BEOGRAD, Svi građani u Srbiji koji to budu željeli, ipak neće moći da reprogramiraju kredite, niti će od jula moći da opterete platu ratom kredita većom od 30 odsto, odnosno 50 odsto mjesečne zarade. U ovom trenutku, 451.000 zajmova zrela je za „posebne mjere“, ali će banke razmotriti probleme...
