Izvor: B92, 23.Mar.2010, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug javnih preduzeća bez kontrole
Beograd -- Javna preduzeća u Srbiji su u poslednjih devet godina napravila dug od četiri milijarde evra, a u javnosti se postavlja pitanje gde je nestao sav taj novac.
Pošto je sa najvišeg državnog nivoa potvrđeno da su javna preduzeća u Srbiji u poslednjih 9 godina napravila dug koji ukupno iznosi 4 milijarde evra, (postavlja se pitanje gde je nestao taj novac) u javnosti se još jednim otvorila polemika o potrebi kontrole njihovog poslovanja.
Bez obzira >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na to što preduzeća poput, EPS-a, Železnica i Puteva Srbije svoje završne račune svake godine podnose Agenciji za privredne registre, nepoznato je na šta sve troše novac poreskih obveznika.
Državni revizor Radoslav Sretenović je, posle revizije prošlogodišnjeg republičkog budžeta, za ovu godinu najavio kontrolu poslovanja javnih preduzeća, ali za taj posao za sada ne raspolaže dovoljnim brojem kadrova, pošto u toj instituciji i dalje rade svega šest revizora.
Na značaj kontrole poslovanja javnih preduzeća u Srbiji ukazuje slučaj sa Naftnom industrije Srbije, čije je rukovodstvo pre prodaje kompanije 2008. obelodanilo dobit od 2,3 milijarde dinara. Pošto je NIS prodat i u to preduzeće ušlo novo rukovodstvo, nezavisna revizorska kuća došla je do podataka da je umesto dobiti u istom periodu zabeležen gubitak veći od tri milijarde dinara.
U javnosti se naslućuje da se novcem koji potiče iz javnih preduzeća neretko finansiraju političke partije, njihove kampanje uoči izbora i često nepotrebne reprezentacije njihovih rukovodstava.
U svojim ranijim javnim istupima državni revizor Sretenović naglasio je da institucija koju predvodi ne može da započne kontrolu javnih preduzeća jer plate za posao revizora nisu zainteresovale kandidate. Zbog toga se DRI nije bavila njihovim finansijama, iako postoje podaci da čak njih 580 posluje sa gubitkom, a milionske pozajmice koje su još pre četiri godine dobili iz budžeta još nisu vraćene. Kako navodi Sretenović, za posao vrhovnog revizora koji bi bio nadležan za taj posao nema zainteresovanih, jer je plata od 70.000 dinara, koliko je po zakonu određeno, preniska.
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić ocenjuje za B92 da frapantni gubici javnih preduzeća, ukazuju na to da hitno treba proveriti na šta se troši novac građana Srbije. Kako navodi međutim, provera poslovanja blizu 590 preduzeća sa, za sada svega četiri, revizora spada u domen nemogućeg.
„Verovatno bi se utvrdilo gde je taj novac kada bi se povećala pojedinačna odgovornost onih koji se nalaze u javnim o preduzećima da lično odgovaraju i polože račun da bi se utvrdilo kako je napravljen toliki dug. Tako bismo imali precizne podatke. Ovako sve to ostaje samo u sferi mogućih nagađanja, da li je to otišlo u private džepove ili je eventualno reč bilo u posrednom interesu partija koje imaju monpol rukovodećih kadrova u javnim preduzećima", kaže on.
Akumulacija duga od četiri milijarde evra za člana Saveta za borbu protiv korupcije Danila Šukovića ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Slaba kontrola poslovanja, javnim preduzećima pruža mogućnost da na godišnjem nivou, sastave izveštaje, za koje nije siguran da li iko u Agenciji za privredne registre čita.
„Radi se o friziranim završnim računima kojima se prikazuju fiktivni rezultati koji uopšte ne postoje. Ko se bavi knjigovodstvom zna da se to vrlo lako radi. Friziranju bilansa se često pribegava kada se stvari žele prikriti i kada se radi o korupciji. Pošto nemamo dobre i transparentne kontrole, to je sigurno bilo prisutno. Završni računi se samo formalno predaju 28. februara in na tome se čitava priča završava. Ključno pitanje da bi javna preduzeća bila efikasna je da političke partije prestanu da vrše uticaj na njih i da se kadrovi u njima postavljaju putem javno konkursa", kaže on.
