Izvor: B92, 13.Jul.2010, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug države "ubija" građevince
Beograd -- Ukoliko država ne pomogne građevinskim firmama da reše problem nelikvidnosti sa kojim se bori 80 odsto firmi teško da će podsticaji dati očekivane rezultate.
Mogućnost da po skraćenoj proceduri dođu do novih poslova koji se finansiraju iz budžeta, neće mnogo pomoći ako se ne obezbede sredstva za izmirenje starih potraživanja, a prema nekim podacima, samo država im duguje više od 150 miliona evra.
Situacija je još ozbiljnija ako se na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << listu stave i dugovanja lokalnih samouprava, pa građevinari sve teže izmiruju svoje redovne obaveze.
Uz to, kriza uzima danak. Prema statističkim podacima, u prvom kvartalu ove godine vrednost građevinskih radova pala je za oko 24 odsto u odnosu na isti period 2009. dok je vrednost ugovorenih poslova niža za 22 odsto.
Kako je i početak prošle godine već uveliko bio pod pritiskom svetske krize, realan pad u ovoj grani, u odnosu na period pre recesije, iznosi gotovo 70 odsto.
Iako bi se moglo očekivati da su sve građevinske firme teško pogođene nedostatkom tražnje i otežanom naplatom, beležimo da neke od njih nisu u prošloj godini imale takve probleme.
Primera radi, Delta rilestejt zabeležila je enorman rast profita u prošloj godini (sa 208,9 miliona dinara na 2,25 milijardi) iako veliki broj stanova iz njihove najveće investicije, naselja Belvil na Novom Beogradu, još nije prodat. Od menadžmenta te kompanije nismo mogli da saznamo koji poslovni potez je doprineo tome, ali se u branši spekuliše da je profit upisan zahvaljujući rentiranju tog kompleksa za potrebe Univerzijade.
"Ukoliko ubrzo država ne nađe model za prevazilaženje nelikvidnosti u građevinarstvu, bojim se da svoja potraživanja neće moći da naplate ni banke, ni lizing kuće, niti država i javna preduzeća. U interesu svih bilo bi da se napravi jedan period „zamrzavanja" obaveza, u kome bi firme mogle da uđu u poslove, naplate bar deo i tako počnu da servisiraju svoje zaostale dugove. Ako se to ne učini, bojim se da ni građevinske mašine koje se nađu posle oduzimanja na tržištu ili aktivirane hipoteke neće imati nove kupce", kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.
Građevinsku industriju Srbije opterećuje i to što je, da bi obezbedila učešće na tenderima i pratila savremene trendove u gradnji, bila prinuđena da nabavi novu mehanizaciju i opremu, a u većini slučajeva to je realizovano lizingom.
Međutim, nedostatak poslova i sve teža naplata ozbiljno su ugrozili položaj takvih preduzeća, pa su zbog kašnjenja u otplati rata, neke od lizing kompanija bile prinuđene da oduzmu opremu koju sada nude na tržištu sa popustom od deset odsto.
Stručnjaci tvrde da će popusti biti još veći, jer ako nema realnih poslova za koje su osigurana sredstva, neće biti ni potražnje za mašinama. Zato većina lizing kuća tu meru primenjuje samo u krajnjoj nuždi, kada je jasno da kupac više neće moći da opstane na tržištu .
U kompaniji S lizing kažu da građevinske firme učestvuju sa četiri odsto u obimu poslova, a od ukupnog broja ugovora sklopljenih sa njima, procenat vraćenih predmeta lizinga kreće se između šest i sedam odsto. I kod ostalih lizing kompanija slična je situacija.
Većina se ustručava da raskine ugovor ne samo zato što to nije popularna mera, nego se kuće rukovode logikom da ukoliko mašine i oprema ostanu u posedu preduzeća, postoji veća verovatnoća da će dobiti posao iz koga će moći da servisiraju dug, dok vraćanje te mehanizacije na tržište na kome ne postoji tražnja, ne garantuje plasman čak ni uz popuste. Pitanje je, međutim, koliko će dugo i lizing kompanije i banke moći da odlažu naplatu potraživanja.
"Iako postoje kašnjenja, još nismo bili u situaciji da oduzmemo mašine i opremu, ali priznajem da smo prema toj grani bili fleksibilniji nego inače, jer i sami znamo u kakvom se stanju nalazi građevinska industrija. Činjenica je da su se kod nas zadužile solidne firme, za koje smo sigurni da će, pre ili kasnije, uspeti da naplate svoja potraživanja i da će odmah potom izmiriti i obaveze prema nama. Nažalost, kašnjenja su naša realnost, svesni smo da će toga biti i ubuduće, ali sve dok preduzeća poštuju novu dinamiku koju utvrdimo kada se pojave prvi problemi u otplati anuiteta, nemamo bojazni da će doći do oduzimanja", kaže Ivan Jauković, direktor prodaje Inteza lizinga.
U Privrednoj komori Srbije zbog sve većih dugovanja ove grane, kažu da su predložili državi dodatne mere kojima bi trebalo da se lakše prevaziđe kriza u građevinskoj industriji.
Prva na spisku odnosi se na način naplate PDV-a, koji firma mora da izmiri čim naručiocu posla ispostavi fakturu. Kako je period do naplate potraživanja u toj grani daleko duži od proseka, firme se na različite načine dovijaju kako da obezbede sredstva za obaveze prema državi, pa se uglavnom dodatno zadužuju kod banaka.
