Izvor: B92, 22.Dec.2011, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug Crne Gore 1,46 milijardi evra
Podgorica -- Državni dug Crne Gore na kraju novembra iznosio je oko 1,46 milijardi evra ili 44,5 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP).
Dug je, u odnosu na oktobar, povećan za oko 9,5 miliona evra.
Prema podacima ministarstva, unutrašnji dug Crne Gore iznosi 388,1 milion evra ili 11,9 odsto BDP-a, a spoljni oko 1,07 milijardi ili 32,6 odsto BDP-a.
Spoljni dug je povećan za oko 4,9 miliona evra, a domaći za oko 4,6 miliona evra , saopšteno je iz Ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << finansija Crne Gore. Ukupno izdate garancije Crne Gore, na kraju novembra, iznose oko 370 miliona evra, što predstavlja oko 11,3 BDP-a, odnosno 25,4 odsto javnog duga.
CG uveze osam puta više hrane nego što izveze
Crna Gora je u prvih devet meseci ove godine uvezla hrane u iznosu od 346,5 miliona evra, dok je u istom periodu izvezeno poljoprivrednih proizvoda u vrednosti blizu 50 miliona eura. Resorni ministar Tarzan Milošević kaže da Crna Gora najviše uvozi meso i mesne prerađevine, žitarice i proizvode mlinske industrije, kao i mlečne proizvodi.
Poljoprivreda Crne Gore zajedno sa agroindustrijom učestvuje sa oko 15 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP), a u zaposlenosti oko 20 odsto. Osnovu agrarne strukture čini porodično poljoprivredno gazdinstvo u čijem posedu se nalazi preko 90 odsto zemljišta i oko 96 odsto stočnog fonda.
Milošević je kazao da su u sktrukturi izvoza crnogorskih poljoprivrednih proizvoda najviše zastupljena alkoholna pića, a posebno vina.
Ministar je naveo da prehrambena stabilnost Crne Gore i dalje značajno zavisi od uvoza, iako Vlada preduzima niz mera koje treba da obezbede veće učešće domaće proizvodnje u zadovoljavanju prehrambenih potrebe stanovništva.
Iz Privredne komore Crne Gore ranije je saopšteno da je osnovni problem poljoprivrede u zemlji nedostatak finansijskih sredstava za intenziviranje proizvodnje i izvoza.
Veliku slabost, kako se ocenjuje, predstavlja i skroman marketinški nastup crnogorskih proizvodjača na međunarodnom tržištu, nepostojanje odgovarajuće robne marke u izvozu, kao i veliki broj sitnih izvoznika.
