Izvor: TvojPortal.com, 31.Maj.2011, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državne firme prave samo gubitke
31.05.2011
Novi Sad - Iako se o privatizaciji javnih preduzeća priča već godinama, pa su čak u okviru Vlade i pisane strategije i modeli, do sada ništa nije urađeno na tom polju.
Prodata je samo Naftna industrija i to u sklopu šireg političko-ekonomskog aranžmana sa Rusijom.
Ostale kompanije u javnom vlasništvu nastavljaju da rade pod okriljem države, mahom poslujući veoma neodgovorno i stvarajući ogromne dugove koje će na kraju morati da plate svi >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << građani.
Sada se o reformi javnog sektora privrede razgovara sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda u okviru aktuelnih pregovora o novom aranžmanu sa tom institucijom iz Vašingtona. Ipak, sudeći prema dosadašnjim iskustvima, male su šanse da će nešto ozbiljno biti urađeno.
"Kod nas se, na žalost, privatizacija ovog preostalog dela privrede koji se može privatizovati a da ne ode u stečaj, vodi samo kad nas život natera da to uradimo", kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.
On navodi da se "u privatizaciju ide tek kad se vidi da će to preduzeće da ode dođavola - a ne mora znači ni onda, što smo videli na primeru Jata. Ili, pak, kada vlasti procene da nema novca da se finansiraju budžetske potrebe".
U Srbiji radi oko 600 javnih i javno-komunalnih preduzeća, osnovanih od strane države, pokrajine i lokalnih samouprava. Skoro sva posluju u minusu, a njihovi ukupni gubici su veći od četiri milijarde evra koje će kad-tad pokriti poreski obveznici. Mnoga od ovih preduzeća dobijaju i subvencije.
Pri tom su plate u javnim preduzećima mnogo veće od zarada radnika u ostalom delu privrede koji finansira gubitke javnog sektora. Naravno, obični smrtnici nemaju mogućnost da se zaposle u javnim preduzećima: radna mesta u tom sektoru su rezervisana za partijske vojnike stranaka na vlasti, eventualno ponekog srećnika sa jakom rođačkom vezom na direktorskom mestu.
U Uniji poslodavaca navode da na plate oko osam hiljada direktora JP i JKP godišnje ode 110 miliona evra. Takva javna preduzeća su žarišta korupcije, ali I ošte nelikvidnosti srpske privrede jer svojim dobavljačima iz privatnog sektora ne plaćaju na vreme.
Da to sve zajedno najviše liči na cirkus, pokazuje upravo primer NIS-a. Ovo preduzeće je godinama pravilo gubitke, doduše iskazujući ih kao da posluje u plusu, iako je u svetu teško naći naftnu kompaniju koja radi u minusu. Nakon privatizacije, NIS je restrukturisan i u vrlo krakom roku je počeo svojim novim vlasnicima da donosi čistu dobit.
To su, naravno, primetili i investitori pa je tržišna kapitalizacija, odnosno berzanska vrednost kompanije, sada porasla na oko 1,3 milijarde evra, sa tendencijom daljeg konstantnog rasta. Kada se setimo da je 51 odsto NIS-a prodat za 400 miliona evra, znaćemo i kolika je cena prethodnog javašluka i državno-partijskog upravljanja privredom.
Ovakvim primera ima mnogo, a jedan od najdrastičnijih je onaj novosadske Tržnice. To preduzeće koje upravlja pijacama u glavnom gradu Vojvodine, pre nekoliko godina je bilo u minusu, iako praktično nema nikakve troškove u poslu izdavanja pijačnih tezgi. Stvar je bila da su zaposlili ogroman broj nepotrebnih radnika. Naravno, minus su pokrili poreski obveznici iz gradske kase.
*izvor: www.dnevnik.rs
ekonomijaprivatizacijaDržavne firmegubitci
.jpg)
