Izvor: Politika, 21.Feb.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državna ulaganja manja, poslovi veći
Do kraja godine u infrastrukturu iz Nacionalnog investicionog plana biće uloženo više od 26 milijardi dinara
Država će do kraja godine u razvoj infrastrukturnih projekata uložiti 26 milijardi dinara, najavljuje u razgovoru za „Politiku” Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP). Od toga će 15,5 milijardi biti obezbeđeno iz budžeta, dok ostatak čini zajam Evropske investicione banke. Po modelu „manje, a skuplje” izvršna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlast je rešila da svake godine smanjuje broj projekata, završava ono što je u prethodnom periodu započeto i ujedno se preorijentiše na nekoliko velikih investicija u infrastrukturu.
– Tako će ove godine bezmalo polovina sredstava koja se obezbeđuju iz državne kase biti uloženo u izgradnju severnog kraka Koridora 10 (četiri milijarde) i autoputa Beograd – južni Jadran (dve milijarde). Veći projekti ôèíàíñèðàžå se iz opština i zajmom od međunarodnih finansijskih institucija. Takav projekat je most Zemun–Borča
Bezmalo polovina projekata, od ukupno 389, nasleđena je iz prethodnog perioda?
Da, otkako je NIP formiran postoji jedno pravilo: završiti već započeto jer najskuplji su oni projekti koji su nezavršeni i ne koriste se. NIP ulaže danas samo u infrastrukturu, počevši od putne i komunalne, preko zdravstvene do obrazovne. Više ne mogu da se dobiju pare za konsalting, nekakve papire, kupovinu automobila, opreme, sitnog inventara.
Kad ste pre više od godinu dana seli u ministarsku fotelju da li ste imali utisak da je država u prethodnom periodu bila dobar investitor?
Mislim da država nije bila previše odgovoran ulagač. Bilo je mnogo više novca kojim je moglo i mnogo više da se uradi. Sada tačno znamo u šta je uložen svaki dinar.
Kako je uspostavljen sistem kontrole?
Uspostavljena je kontrola u svakoj fazi projekta, koja državu kao investitora čini mnogo odgovornijom. Radove više ne nadgleda kontrola koju je angažovala samo lokalna samouprava, nego je vrši i Ministarstvo za NIP uporedo s drugim èíñòèòóöè¼àìa. Nije retkost da se i pojavim na terenu, da se lično uverim da li su ispoštovani rokovi i ugovori.
Koje nepravilnosti ste uočili?
Najčešće ugovori nisu bili precizno definisani, pa se dešavalo da po çàâðøåòêó posla imamo još nekoliko aneksa, kojima se umnogome prevazilazi početna cena. Prošle godine nije potpisan nijedan aneks jer smo pravili vrlo precizne ugovore. Nisu aneksi uvek loši, ali ja ću ih odobravati samo u zaista nepredviđenim i opravdanim situacijama. Takođe, zbog malih kaznenih poena, probijanje rokova je bilo vrlo često, pa se dešavalo da posao stane na pola, a da za to niko ne odgovara. Takav slučaj zatekli smo u Mlaošištu, u opštini Doljevac. Projekat izgradnje sportske sale bio je napušten. Bilo je tužno videti metalni kostur objekta koji je mogao da bude sportska sala. Pitate se ko je bio kriv? Pa, svi pomalo, od opštine, preko izvođača do centralnog nivoa.
Šta u tom trenutku možete da preduzmete?
Sedamo za sto i stavljamo sve resurse na raspolaganje da projekat bude završen. Jer, najskuplja hala je ona u kojoj deca ne rade fizičko.
Ali kakvim kaznama poručujete korisnicima sredstava da se pronevera ne isplati?
Sa izvođačima raskidamo ugovor. Opštinama, nažalost, mogu da smanjim sredstva za narednu godinu i uputim rigoroznije kontrole.
Možete li da podnesete prekršajne ili krivične prijave?
To nije moje ovlašćenje, ali mogu da upozorim resorna ministarstva i državne organe ukoliko sumnjam da je bilo nepravilnosti.
Koliko program koji je vlada usvojila prošlog četvrtka, a koji se odnosi na raspodelu sredstava iz NIP-a, može da ispegla regionalne razlike?
To ne može da se uradi za godinu dana. Ali, prošle godine smo u 40 íà¼íåðàçâè¼åíè¼èõ opština završili makar po dva projekta. To znači da stanovnici nekih opština sada piju čistu vodu, imaju most da dođu s jedne obale na drugu, novi vrtić za decu i žive makar malo bolje nego 2008. godine. Ako tako nastavimo i narednih godina, regionalne razlike će sigurno biti manje.
Gde će država pobosti najviše investicionih zastavica?
U nerazvijenim opštinama pojedinačno ima najviše projekata, ali su to manji projekti, manjih vrednosti koji se mogu završiti u roku od godinu dana. Ako tako gledamo, onda će najviše zastavica biti pobodeno u tim mestima. A ako gledamo po visini ulaganja, onda će to osim u dva velika putna pravca, Koridor 10 i južni Jadran, biti ulaganje u industrijsku zonu Kragujevac i Korman polje u istoj opštini, izgradnja tunela Straževica na delu obilaznice oko Beograda, ali i put Sjenica – Novi Pazar.
A šta ako neki zlobnik pogleda gde ste rođeni i uoči da ste Trsteniku odobrili sredstva za izgradnju lokalnih puteva i tribina na gradskom bazenu?
Ne može Trstenik da bude ni diskriminisan, ni povlašćen jer sam ja iz Trstenika. Ako ste pažljivo pogledali plan videli ste da taj grad nikako nije prioritet u razvoju infrastrukture, što znači da lista koju predlažem nije ni politička, ni lokalpatriotska. Napravljena je po prioritetima, istinski usmerena da se lice Srbije menja. Trstenik spada u grupu srednje razvijenih opština i dobio je oko 70 miliona dinara, primereno i zahtevima i potrebama. Jasno mi je, jer tu živim, da grad ima mnogo veće potrebe, ali da su u ovom trenutku sredstva mnogo potrebnija žiteljima Vladičinog Hana, Lebana, Trgovišta, Crne Trave i Bosilegrada. I ja to mojim Trsteničanima otvoreno kažem.
Anica Nikolić
------------------------------------------------------------------------
I šef misli isto
Da li ste kao neko ko se bavi ulaganjima svom partijskom šefu Mlađanu Dinkiću predložili da je bolje, ukoliko dođe do ekonomskog rasta, da se on iskoristi za investicije, a ne za povećanje plata i penzija?
Moraćete gospodina Dinkića da slušate pažljivije. On je rekao da rast bruto domaćeg proizvoda mora da se usmeri u razvoj Srbije, što podrazumeva i investicije i rast standarda. Ali su, naravno, svi čuli i preneli ono što više vole. Ako potpredsednika vlade Dinkića pitate šta je važnije: investicije ili veće plate i penzije, odgovoriće vam da je podjednako važno i jedno i drugo. Jer nema jednog bez drugog.
[objavljeno: 22/02/2010]
