Izvor: B92, 18.Mar.2010, 01:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država produžava monopol NIS-a?

Beograd -- Ruski Gaspromnjeft, vlasnik NIS-a, mogao bi krajem ove godine zatraži samo delimično otvaranje tržišta goriva, a ima nagoveštaja da bi država mogla da popusti.

Gubici Naftne industrije Srbije koji su godinama stavljani pod tepih i sudski sporovi vredni stotine miliona evra mogli bi da dovedu do toga da novi većinski akcionar, ruski Gaspromnjeft, ima Vladu Srbije u šaci, i krajem ove godine zatraži samo delimično otvaranje tržišta goriva, saznaju Novosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Iako iz Vlade Srbije već mesecima stižu uveravanja da monopola NIS na proizvodnju motornog benzina i dizela D2 neće biti posle 1. januara 2011. godine, ima sve više nagoveštaja da bi država mogla da popusti pred sopstvenim greškama. Tako bi se dogodine, u najboljem slučaju, samo ograničile količine goriva koje se mogu slobodno uvesti.

U NIS, pak, tvrde da nemaju specijalne zahteve za zadržavanje monopola, već da se marljivo pripremaju za trku sa ostalim trgovcima. Ako se i "meki” monopol produži, na gubitku će biti vozači koji će i dalje kupovati gorivo na samo delimično otvorenom tržištu.

NIS traži naftu kod Arilja

Naftna industrija Srbije poslednjih mesec dana na lokaciji Arilje–Požega–Guča radi nova naftna i gasna istraživanja, saznaje Politika. Iako na ovim prostorima ranije nije bilo crnog zlata, NIS je otpočeo izvođenje regionalnih i detaljnih geofizičkih istraživanja i ispitivanja. Cilj je da se detaljno sagleda geološka građa i definišu novi istražni prostori, odnosno izdvoje najperspektivnije lokacije za buduća detaljna istraživanja nafte i gasa.

Izvor Novosti kaže da bi država mogla da popusti samo zbog toga što i posle godinu dana od ruskog preuzimanja NIS nijedan problem nije rešen. Ni imovina koja je predstavljana kao vlasništvo NIS nije preneta sa države na kompaniju. A, ako se nastavi ovim tempom, biće potrebno i nekoliko godina da se konačno utvrdi šta je čije u NIS.

„Prošlogodišnji skandal o osam milijardi dinara minusa iz 2008. godine nije ’ispeglan’, a nije rešeno ni pitanje o još osam milijardi dinara dobiti iz 2006. i 2007. godine, kojim je država, a nije imala pravo na to, prebila dugove državnh preduzeća. Novom vlasniku ostaju i sporni finansijski izveštaji za 2006. i 2007. godinu, koji su prikazivali dobit", kaže on.

Jedan od najvećih nerešenih sporova je zbog tužbe stambene zadruge Rafinerija protiv NIS, vredne 31,9 miliona, koja je sa kamatama narasla na skoro 650 miliona evra. Iako su Rusi još letos tražili dogovor o tužbi koja se vuče još od 1998. godine, pomaka nema. Tu su i tužbe drugih banaka.

Osim poslovnih rezultata, konačan izveštaj za 2009. godinu, po međunarodnim standardima, sa mišljenjem revizora "Prajsvoterhaus Kupersa”, uračunaće i obaveze rezervisanja novca za slučaj gubljenja sporova i nenaplaćivanja dugova. NIS to, inače, nikada ranije nije radio. U slučaju popisa svih dugova, tužbi i minusa, kako je objašnjeno "Novostima”, konačan negativan saldo biće od 30 do 35 milijardi dinara. Ipak, to neće oterati NIS u propast, jer je plan da se vremenom rešavaju tužbe i smanjuju dugovi.

Stanovi policajcima, dugovi Rusima

Iako je prema računici direktora Stambene zadruge Rafinerija Stanka Jovića dug NIS-a za stanove izgrađene za MUP narastao na milijardu evra, njega bi zadovoljilo da mu se isplati 30 puta manje. Sudski spor između Stambene zadruge Rafinerija i Naftne industrije Srbije prema kom bi NIS trebalo Zadruzi da nadoknadi štetu od oko 600 miliona evra, mogao bi dobiti epilog 29. aprila u Privrednom sudu u Beogradu.

Uslov da se stavi tačka na ovaj maratonski slučaj jeste da se na sudu pojavi druga strana – NIS, čiji su predstavnici mnogo puta odbijali da dođu, kaže Jović, napominjući da je ruskom većinskom vlasniku ponudio da se bez suda dogovore tako što bi dužnik platio 38 miliona evra, koliko je Jović procenio da mu treba da pokrije troškove gradnje 22.000 kvadrata stanova za MUP.

Ruska strana je na tu ponudu odgovorila da „dobro stoji u ovoj parnici" i da nema potrebe za dogovaranjem. Ali, prvi čovek „Rafinerije”, koja je zbog toga u blokadi, nije umeo da objasni šta to znači.

Upitan kako je moguće da je dug narastao na 600 miliona evra, a da bi se on zadovoljio s 38 miliona evra, direktor Stambene zadruge kaže da je u osnovnom ugovoru zapisano da je dnevna kamata 0,2 odsto i da je zbog tolikog odugovlačenja osnovni dug narastao ne na 600, nego na milijardu evra.

Inače, odlukom Višeg trgovinskog suda iz 2002. godine NIS je bio u obavezi da Zadruzi isplati 37 miliona evra za izgradnju 300 stanova i više drugih objekata za MUP. Jović kaže da je 95 odsto posla oko gradnje stanova završeno, ali da on duguje novac podizvođačima od trenutka kada je NIS prestao da uplaćuje novac.

Na pitanje da li je tačno da su na njega vršeni pritisci da odustane od tužbe, Jović kaže da je pritisaka bilo stalno, a najviše uoči prodaje NIS-a „Gaspromnjeftu”, ali da on nije hteo da odustane jer se bojao da će izgubiti sve.

Upućeni u NIS-u kaže da ovaj dug neće pokrivati ni ruski ni srpski deo kompanije, već NIS, kao i da bi bilo najbolje da se to uradi tako što će veštačenjem biti utvrđeno koliko je posla završeno i koliko NIS duguje Stambenoj zadruzi Rafinerija. Izvor Politike kaže da je preterivanje da je dug narastio na 600 miliona evra, a da je pominjanje milijarde evra u najmanju ruku bezobrazluk, dodajući da je ta suma mnogo niža i da ne bi trebalo NIS-u da bude problem da je isplati i tako okonča ceo spor.

Nastavak na B92...

Politika: Stanovi policajcima, dugovi Rusima