Izvor: Politika, 17.Mar.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanovi policajcima, dugovi Rusima
Iako je prema računici direktora Stambene zadruge „Rafinerija” dug NIS-a za stanove izgrađene za MUP narastao na milijardu evra, njega bi zadovoljilo da mu se isplati 30 puta manje
Sudski spor između Stambene zadruge „Rafinerija” i Naftne industrije Srbije, star osam godina, prema kom bi NIS trebalo Zadruzi da nadoknadi štetu od oko 600 miliona evra, mogao bi dobiti epilog 29. aprila u Privrednom sudu u Beogradu, za kada je zakazano novo ročište, potvrdio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je juče za „Politiku” Stanko Jović, direktor Zadruge.
Uslov da se stavi tačka na ovaj maratonski slučaj jeste da se na sudu pojavi druga strana – NIS, čiji su predstavnici mnogo puta odbijali da dođu, kaže on, napominjući da je ruskom većinskom vlasniku ponudio da se bez suda dogovore tako što bi dužnik platio 38 miliona evra, koliko je Jović procenio da mu treba da pokrije troškove gradnje 22.000 kvadrata stanova za MUP.
Ruska strana je na tu ponudu odgovorila da „dobro stoji u ovoj parnici" i da nema potrebe za dogovaranjem. Ali, prvi čovek „Rafinerije”, koja je zbog toga u blokadi, nije umeo da objasni šta to znači.
Upitan kako je moguće da je dug narastao na 600 miliona evra, a da bi se on zadovoljio s 38 miliona evra, direktor Stambene zadruge kaže da je u osnovnom ugovoru zapisano da je dnevna kamata 0,2 odsto i da je zbog tolikog odugovlačenja osnovni dug narastao ne na 600, nego na milijardu evra.
Inače, odlukom Višeg trgovinskog suda iz 2002. godine NIS je bio u obavezi da Zadruzi isplati 37 miliona evra za izgradnju 300 stanova i više drugih objekata za MUP. Jović kaže da je 95 odsto posla oko gradnje stanova završeno, ali da on duguje novac podizvođačima od trenutka kada je NIS prestao da uplaćuje novac.
U razgovoru s ruskom stranom kako da se najbezbolnije reši spor Joviću su, kaže, nuđene neke nepokretnosti (parcele) gde bi on eventualno mogao da gradi stanove, ali da je sve ostalo na ideji. Na pitanje da li je tačno da su na njega vršeni pritisci da odustane od tužbe, Jović kaže da je pritisaka bilo stalno, a najviše uoči prodaje NIS-a „Gaspromnjeftu”, ali da on nije hteo da odustane jer se bojao da će izgubiti sve.
Jović ne zna da li je „Gaspromnjeft” znao da NIS dobija Stambenu zadrugu s tolikim dugovima u amanet, ali napominje da je indikativno da „Diloit i Tuš” prilikom procene vrednosti NIS-a nije uzeo u obzir te nasleđene dugove. Da jeste – vrednost NIS-a bi morala za toliko da bude smanjena. Ali je zato „Meril Linč”, privatizacioni savetnik za NIS, uvrstio i ovaj detalj sa Stambenom zadrugom, objašnjava Jović.
Upućeni u NIS-u kaže da ovaj dug neće pokrivati ni ruski ni srpski deo kompanije, već NIS, kao i da bi bilo najbolje da se to uradi tako što će veštačenjem biti utvrđeno koliko je posla završeno i koliko NIS duguje Stambenoj zadruzi „Rafinerija”.
Ovaj izvor kaže da je preterivanje da je dug narastio na 600 miliona evra, a da je pominjanje milijarde evra u najmanju ruku bezobrazluk, dodajući da je ta suma mnogo niža i da ne bi trebalo NIS-u da bude problem da je isplati i tako okonča ceo spor.
--------------------------------------------------------------------
Akcije na berzi mogu da rastu i uz poslovni gubitak
Upitan da li se može pomisliti da to što NIS prijavljuje poslovne gubitke od oko četiri milijardi dinara za prošlu godinu, uz napomenu da će konačan finansijski izveštaj dati revizor, znači da država više neće moći da se računa na raspodelu dobiti, a zaposleni na dividende, Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privatizaciju, kaže, da svaki finansijski izveštaj zahteva i revizora, te da nema sumnje da će naknadna kontrola dati pravu ocenu stvari. Međutim, nema sumnje da će revizor profesionalno obaviti posao.
Vlahović takođe kaže da to što je prikazan gubitak NIS-a uopšte ne mora da znači da će to smanjiti sutra cenu akcija na berzi, jer ako kompanija ima strategiju razvoja, što NIS ima, to joj u velikoj meri može povećati cenu deonica.
Jasna Petrović
[objavljeno: 18/03/2010.]
.jpg)
