Izvor: Politika, 14.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država preko dugova „kupuje” preduzeća

Odlukom o „prebijanju”, narasle dugove privatnih firmi i državnih preduzeća trebalo bi pretvoriti u kapital, kaže državni sekretar Nebojša Ćirić

Na sutrašnjoj sednici vlade pred ministrima će se naći dokument koji bi trebalo da pomogne raspetljavanju vrzinog dužničkog kola u koje su se poslednjih nekoliko meseci upleli učesnici u srpskoj privredi. Prema rečima Nebojše Ćirića, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, odlukom o sprovođenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takozvane konverzije, odnosno prebijanju dugova privatizovanih i državnih preduzeća trebalo bi narasle dugove pretvoriti u kapital.

– To praktično znači da će država ući u vlasničku strukturu privatizovanih i državnih preduzeća i tako im omogućiti da prežive posledice nelikvidnosti nastale usled svetske finansijske krize. Na ovaj način mi brišemo te obaveze, dugovi postaju deo kapitala i preduzeća mogu da nastave neometano da rade i da žive – objašnjava Ćirić i dodaje da već od ponedeljka očekuje zahteve predstavnika preduzeća za konverziju dugova.

Prema njegovim rečima, kad ova odluka „prođe” vladu osnovaće se međuresorska radna grupa, koju će činiti predstavnici ministarstava ekonomije, finansija, rada i socijalne politike, ali i nadležnih iz Poreske uprave, Agencije za privatizaciju, Fonda penzionog i invalidskog osiguranja i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

– U ovoj grupi naći će se i predstavnici državnih preduzeća. Na primer, ako neka privatna firma ima dug prema „Srbijagasu”, logično je da će učešće u odlučivanju uzeti i predstavnik tog preduzeća. Predviđeno je da inicijativa za konverziju dugovanja dođe od preduzeća i bitno je reći da je sve zasnovano na principu dobrovoljnosti, što znači da preduzeća koja smatraju da mogu uredno da servisiraju svoje dugove ne moraju da traže državnu pomoć. S druge strane, to ne znači da će na svaki zahtev za konverziju radna grupa dati pozitivan odgovor – objašnjava Ćirić i dodaje da će stručnjaci analizirati pojedinačne slučajeve, po zahtevu preduzeća, a zatim vladi dati svoje pozitivno ili negativno mišljenje.

To će se, ističe, obavljati preko Ministarstva ekonomije, posle čega će se vlada izjašnjavati o svakom preduzeću pojedinačno. Naš sagovornik napominje da je reč o privremenoj meri i da je predviđena jasna strategija izlaska.

– Kad za to dođe trenutak, država će svoje vlasništvo prodati postojećim vlasnicima ili nekom trećem na berzi. I to po tržišnim uslovima – ističe on.

Kao primer konverzije dugova, Ćirić navodi Srpsku fabriku stakla „Paraćin”, koja je privatizovana 2007. godine i gde je prve godine investirano sedam miliona evra.

– Oni su nam se obratili, jer jednostavno više nisu mogli da izmiruju obaveze prema „Srbijagasu”. Njihova dugovanja su procenjena na 2,7 milijardi dinara i tu će sada „Srbijagas” biti većinski vlasnik. Na taj način će preduzeće moći da radi i za godinu, dve država će imati mogućnost da vlasniku proda taj kapital. Kada je reč o državnim preduzećima, primer je Metanolsko-sirćetni kompleks „Kikinda” koji takođe ima velike obaveze prema državi. Naravno, postoji mogućnost da država bude i većinski i manjinski vlasnik, zavisi od iznosa obaveza. Važno je da preduzeća prežive i nastave da rade – smatra Ćirić.

On podseća da je problem nastao zbog efekata svetske finansijske krize, zbog čega mnoga preduzeća imaju problem sa likvidnošću što prati i rezervisanost banaka da finansiraju njihove aktivnosti.

Ipak, ovaj predlog ne raspetljava dužničko kolo u potpunosti, već samo u onom delu koji se tiče dugovanja preduzećima prema državi. Tu je situacija daleko komplikovanija, jer velike firme moraju da vrate kredite pozajmljene u inostranstvu, pa su onda primorane da, s druge strane, duguju svojim dobavljačima u zemlji. Onda dobavljači duguju državi i drugim preduzećima, a država opet duguje njima. Takođe, ovdašnji trgovci kasne sa isplatom miliona evra pojedinim preduzećima-dobavljačima.

Prema zvaničnim podacima, prošle godine je sa ekonomske scene nestalo 2.016 preduzeća, a istovremeno su blokirani računi bezmalo 60.000 firmi koje duguju 220 milijardi dinara.

Na pitanje kako država planira da reši ovaj problem, državni sekretar odgovara:

– Ulažu se napori da država počne redovno da servisira svoje obaveze. To će velikim delom biti završeno rebalansom budžeta. U maju će, na primer, biti rešeno pitanje oko 200 miliona evra koje „Srbijaput” duguje putarima. Ta pozajmica će biti vraćena kroz kredit – objašnjava on i dodaje da je nemoguće napraviti precizan presek dugovanja, jer se te obaveze zbog kamata akumuliraju i danas. Okvirno, Ćirić navodi da cela privreda, dakle ne samo privatizovana preduzeća, na ime PDV-a, akciza i carina državi duguje 230 milijardi dinara.

A na kritike pojedinih stručnjaka da konverzija ne rešava problem likvidnosti u privredi, jer realnog novca i dalje neće biti, Ćirić odgovara:

– Kada imate dužničke obaveze, vodite ih u bilansima i one utiču na ukupan finansijski rezultat preduzeća. Ako te obaveze ne možete da izvršavate, pripisuje vam se kamata i zbog toga su računi preduzeća blokirani. To za sobom povlači i to da preduzeća ne mogu da učestvuju na tenderima, niti da uzmu kredit od banaka. Ako ništa drugo, bar će firme imati bolji bilans. Na kraju bi, možda, neka od njih otišla i u stečaj. Konverzijom sve to izbegavamo i omogućavamo preduzećima da prežive – zaključuje Đirić.

A. Nikolić

[objavljeno: 15/04/2009]

Nastavak na Politika...