Izvor: Glas javnosti, 11.Avg.2011, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država obećava pravičnu restituciju
BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da će Srbija postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja građana sprovesti tako da bude uspešan i pravičan, što je moguće samo ako je usklađen sa drugim svojinskim pravima i sa realno raspoloživim imovinskim i finansijskim sredstvima Srbije.
Đelić je za okruglim stolom "Restitucija - prilog javnoj raspravi o zakonu" u organizaciji Novinske agencije Tanjug, podsetio da je vladin Odbor za privredu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << finansije utvrdio Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i da će on biti na javnoj raspravi do 2. septembra.
Potpredsednik vlade ukazao je da je za vraćanje oduzete imovine predviđeno oko dve milijarde evra plus imovina koja će biti vraćena u naturi, što po gabaritu prevazilazi ono što je urađeno procesom privatizacije od 2001. godine do danas.
Prema njegovim rečima, osnovni princip predviđen nacrtom zakona jeste ispravljanje istorijske nepravde prema ljudima kojima je imovina oduzeta, odnosno poštovanje prava svojine, zatim da će to biti učinjeno tako da se ne čine nove nepravde, kao i na način da to bude realno sprovodivo, odnosno da postoje realna finansijska sredstva kojima će se u razumnom roku izvršiti obeštećenje.
Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić izjavio je da cilj budućeg zakona o restituciji mora da bude da se ljudima koji potražuje malu imovinu ta imovina vrati u naturi.
"Najveći broj građana potražuje malu imovinu, poput poljoprivrednog zemljišta od nekoliko hektara. Oni nisu u potpunosti zaštićeni i cilj zakona bi po nama morao da bude da se pre svega tim običnim ljudima ne obećava obeštećenje, nego da im se vrati njihovo ako postoji", rekao je Antić.
Prema njegovim rečima, ukoliko njihova imovina više ne postoji rešenje za restituciju može da bude u onome što predstavlja državnu imovinu.
Antić je kazao da svako od tih ljudi u 99 odsto slučajeva može "prstom da pokaže na ono što im je oduzeto".
On je pomenuo i primer svoje porodice, koja, kako je objasnio, potražuje mlin u centru Stepojevca, a koji je već 10 godina devastiran.
Antić se nije složio sa direktorom u Centru za liberalno-demokratske studije Boškom Mijatovićem da država više nema imovinu koja može da bude predmet restitucije, navodeći da "ne stoji priča da je privatizacijom sve otišlo".
On je rekao da nije sporan popis imovine koju bivši vlasnici potražuju, već popis državne imovine, navodeći da će Mreža za restituciju insistirati na tom popisu kako ne bi došlo do zloupotreba.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Zlatko Stefanović izjavio je da Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ima ispravno postavljene principe, ali da je mnoge odredbe potrebno detaljnije utvrditi kako bi bio realno sprovodiv.
Stefanović je istakao da u ovoj fazi taj Nacrt zakona po detaljnosti uređenja više deluje kao skica za zakon, jer mnogi odnosi nisu dovoljno precizno definisani.
On je naveo da, recimo, Nacrt zakona predviđa da strani državljani imaju pravo na obeštećenje, ali da nije određeno da li se misli na strane državljane kao bivše vlasnike ili na one koji sada podnose zahtev za obeštećenje.
Stefanović je naveo da je u Nacrtu zakona data lista propisa po kojima je izvršena nacionalizacija imovine i po kojima će ona biti vraćena i postavio pitanje šta će se raditi u slučaju da u aktu o nacionalizaciji ne stoji osnov po kojem je on donet, odnosno nema pozivanja na određeni propis - da li bi i takav akt trebalo staviti na listu.
On je ukazao i da je imovina oduzimana i na osnovu propisa po kojima bi i to danas bilo urađeno svuda u svetu i zapitao da li će biti obeštećeni i ti ljudi.
Stefanović je predložio i da se u Nacrtu zakona dopuni kriterijum po kojem se definiše šta je nepravedno zadiranje u imovinu i sugerisao da se za to iskoristi sadašnji kriterijum, iako je imovina oduzimana u prošlosti.
Različita mišljenja o državnoj imovini za restituciju
Predstavnici Vlade Srbije, Mreže za restituciju i ekonomski stručnjaci
izneli su različito mišljenje o tome da li država poseduje imovinu koja
može biti predmet restitucije.
Direktor u Centru za liberalno-demokratske studije Boško Mijatović je
rekao da država više nema imovinu koju je moguće denacionalizovati, jer
je sve vredno rasprodato u privatizacijama.
"Država nema imovinu koja je nacionalizovana i koju je moguće
denacionalizovati", rekao je Mijatović, objašnjavajući da je ceo
stambeni fond privatizovan 90-tih godina, da su preduzeća i "sve što je
vredelo" takođe privatizovano, kao i najvrednija stvar - gradsko
građevinsko zemljište.
Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić odbacio je primedbu da država
više nema imovinu koju je moguće denacionalizovati, ali se složio da je
"problematičan" popis državne imovine.
Antić je kazao da "ne stoji priča da je privatizacijom sve otišlo",
navodeći, što se tiče građevinskog zemljišta, da su njegovi najveći
korisnici javna preduzeća i povlašćeni pojedinci koji su u postupcima
privatizacije uzurpirali to zemljište.
Gosn Mijatoviću kada tražimo supstituciju mi ne tražimo da država denacionalizuje ono što kaže da je privatizovala, već da umesto toga što kaže da ne može da vrati ustupi u zamenu bilo šta što može da ustupi iz fonda postojeće državne imovine. Nemojte da se pravite nevešti. Substitucija je zamena otete imovine drugom imovinom. Nemojte nas ubeđivati da država nema ništa u posedu. Ne pravite budale od nas i od sebe samih. Država ima mnogo više imovine od sve one koju vlasnici traže natrag a političari je čuvaju za sebe i za tajkune, naravno da je tiho maznu.
