Izvor: Politika, 25.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država naručuje proveru
Otkuda nekima ogroman novac da kupuju preduzeća na tenderima i aukcijama, godinama su se čudili tranzicioni gubitnici. Takva enigma možda više neće biti čaršijska tema onih koji u Srbiji preživljavaju uz platu, već napokon ozbiljan posao za Upravu za sprečavanje pranja novca i poreznike. Bar tako je najavljeno izmenama Zakona o privatizaciji, koje su svi koji pošteno zarađuju hleb pozdravili uz pitanje – zašto se čekalo do sada?
Iz Uprave za sprečavanje pranja novca potvrđuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za "Politiku" da su spremni da provere sve transakcije i lica za koja se sumnja da su prala novac, ako to zatraže državni organi, uključujući i Agenciju za privatizaciju. Njihova inicijativa, međutim, treba da sadrži podatke koji ukazuju da u konkretnom slučaju postoji sumnja da je reč o pranju novca, što Upravi omogućava da preduzme mere iz svoje nadležnosti.
Uprava prikuplja informacije i analizira ih, a ukoliko posumnja da novac nije "čist", prosleđuje ih: policiji, poreznicima, tužilaštvu, koji su nadležni za podnošenje krivičnih prijava. Drugim rečima, Uprava je analitički i obaveštajni organ koji nema istražna ovlašćenja. Svi podaci i informacije, objašnjavaju u Upravi, službena su tajna.
Zato za sada nema odgovora na mnoga pitanja, među kojima su i – da li će se posebno proveravati biznismeni koji se pominju u Beloj knjizi o organizovanom kriminalu, a koji su pokupovali nekoliko većih firmi u privatizaciji, ali i da li će potvrdu da nisu krivično gonjeni i da se protiv njih ne vodi istraga morati da podnesu i strani investitori. Znamo i da se iza vlasništva mnogih ofšor firmi sa egzotičnih ostrva kriju naši bogataši koji su devedesetih izneli novac iz zemlje. Takođe, nema odgovora i na pitanje da li će Uprava za sprečavanje pranja novca proveravati i strane investitore među kojima su, recimo, i oni koji će konkurisati za privatizaciju RTB Bor.
Srbijom već godinama kruži nezakonito stečen novac koji se "opran" u poreskim rajevima ponovo vraća u zemlju da bi se kupovala preduzeća. Ali, do sada zbog toga niko nije završio u zatvoru. Za ovo krivično delo doneta je samo jedna osuđujuća presuda koja još nije pravnosnažna, jer je u toku postupak po žalbi.
Tako, i pored činjenice da je Zakon o sprečavanju pranja novca donet još 2002. godine, do sada nije dokazan ni jedan slučaj pranja novca. Prema saznanjima Uprave, pokrenuto je više desetina krivičnih postupaka.
Upravi za sprečavanje pranja novca obveznici su prošle godine dostavili 161.418 izveštaja o gotovinskim transakcijama u iznosu većem od 15.000 evra, kao i 803 izveštaja o sumnjivim transakcijama. Carinski organi su istovremeno dostavili 31.567 izveštaja o prenosu gotovog novca, hartija od vrednosti i drugih vrednosti preko granice.
Nakon analize svih prikupljenih podataka o sumnjivim transakcijama, Uprava je "otvorila" 62 sumnjiva slučaja. Iz Uprave ne navode koji su to konkretni slučajevi, ali posebno napominju da svaki od njih sadrži veliki broj transakcija, a veoma često i više lica. Reč je, zapravo, o organizovanom kriminalu sa stotinama transakcija i desetinama lica.
Međutim, da bi se razotkrili učesnici organizovanog kriminala, i o njima dobili podaci iz inostranstva, neophodna je, kako se ukazuje, saradnja svih učesnika u lancu borbe protiv pranja novca. U okviru međunarodne razmene finansijskih obaveštajnih podataka sa stranim finansijskim obaveštajnim službama, Uprava je tokom prošle godine uputila 78 zahteva, a iz inostranstva primila 53 zahteva za razmenu informacija o pranju novca.
-----------------------------------------------------------
Mere za 82 slučaja "perača"
Uprava je u toku prošle godine MUP-u, Poreskoj upravi, tužilaštvu, deviznoj i budžetskoj inspekciji, BIA i Agenciji za privatizaciju prosledila 82 predmeta radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.
U toku je "obrada" 117 sumnjivih slučajeva, od kojih je iz ranijih godina 75, a 45 iz prošle godine. Oni se odnose na lica i transakcije za koje drugi državni organi ili strane finansijske obaveštajne službe nisu dostavili tražene informacije.
-----------------------------------------------------------
Šta je pranje novca
Pranje novca je prikrivanje njegovog nezakonitog porekla. Ubacuje se u legalne tokove i prikazuje kao da je legalno stečen. Polaganje gotovine na račune kod banaka, poslovi sa hartijama od vrednosti, pozajmice osnivača pravnim licima, privatizacija, korišćenje fiktivnih firmi, transakcije sa ofšor destinacija, promet nepokretnosti – poslovi su koji su najčešće sumnjivi.
Obveznici po Zakonu o sprečavanju pranja novca – banke, osiguravajuće i lizing kuće, investicioni fondovi, pošte, menjači i drugi državni organi dužni su da prate svoje stranke kada se obavlja transakcija u iznosu od najmanje 15.000 evra i da tražene podatke u roku od osam dana dostave Upravi.
[objavljeno: ]
