Izvor: B92, 16.Jul.2009, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država najveći monopolista
Beograd -- Najveći monopolisti na domaćem tržištu su javna preduzeća i sektor maloprodaje, ocenjuju stručnjaci za 'Blic''.
'SOS marketi'' i jačanje malih i srednjih preduzeća primeri su dobre konkurencije, navode stručnjaci, dok kablovsku televiziju, NIS, komunalne službe ocenjuju kao lošu konkurenciju.
Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ocenjuje da kod nas prave konkurencije nema, dok je lista loših primera >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podugačka.
"U maloprodaji postoje kartelski dogovori o formiranju cena, imamo ekskluzivne uvoznike koji zastupaju poznate marke koje van tih kuća ne možete da uvezete, a mlinsko-pekarska industrija u trenutku pada cena žita nije obarala cene hleba”, kaže on.
Papović navodi za Blic da pored tih primera „sledi i kablovska televizija gde je RATEL odredio SBB kao operatera od važnosti na nivou cele Srbije, NIS koji ima ekskluzivno pravo uvoza nafte i naftnih derivata u Srbiju do 2010. godine. Tu su i fiksna telefonija, elektrodistribucija, 'Srbijagas’. Znači najlošiji primer konkurencije je država koja je klasičan monopolista”.
S druge strane, Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd, navodi i dobre primere konkurencije u Srbiji.
"Prvi oblik dobre konkurencije susrećemo sa pojavom 'SOS marketa’ koji su naterali druge lance da i oni počnu sa većim snižavanjem cena. Drugi primer je jačanje malih i srednjih preduzeća kako u oblasti proizvodnje, tako i u oblasti prodaje čija pojava utiče na povećanje konkurencije i uništavanje kartelskog ponašanja drugih koji su prisutni u zemlji”, objašnjava Bogosavljević
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište ocenjuje da loša konkurencija za potrošače ne postoji kada su u pitanju tržišta sokova, čokolada, odeće i građevinskog materijala, jer je tu ponuda raznovrsna i dobra.
"S druge strane, postoje grane u koje se umešala partijska politika, pa kao loše primere možemo da izdvojimo komunalne službe i javna preduzeća koji loše proizvode potrošačima prodaju po visokim cenama. Njima se, međutim, Komisija za zaštitu konkurencije neće baviti, jer su oni zaštićeni’’, kaže Stevanović za '’Blic’’.
