Izvor: Politika, 27.Sep.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država još snima javna preduzeća
U vrhu liste 198 najvećih gubitaša nalaze se „Srbija gas”, „Železnice Srbije”, „Petrohemija”, „Putevi Srbije”…
Ministarstvo privrede prosledilo je obrazac takozvane lične karte svim javnim ipreduzećima u restruktuiranju koje treba što pre da popune. U njima se na više različitih tabela traže ne samo opšti podaci, već i celokupna potraživanja.
Ti podaci, prema obećanju ministra privrede Saše radulovića, znaće se u oktobru. Biće javno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saopšteni na jednoj konferenciji, a svi privrednici biće pozvani da predlože rešenja.
„’Lične karte’ se rade kako bi se utvrdilo njihovo finansijsko stanje, imovina, obaveze, ko su kupci, dobavljači, to jest kako izgleda ’krvna slika’ tih preduzeća.Uradićemo to za sva javna preduzeća. Ićićemo i na lokalni nivo, kao i u sva preduzeća za koja je zadužena Agencija za privatizaciju, u kojoj ima 615 privrednih subjekata, koji zapošljavaju 102.000 ljudi”, kazao je Radulović dodajući da će se poštovati zakonski rok da preduzeća u restrukturisanju mogu da „prežive” do poslednjeg junskog dana 2014. godine.
Teško je poverovati da je 13 godina, koliko bi trebalo da traju promene u Srbiji, pravljenje „lične karte” preduzeća u nadležnosti države sada posao bez koga se ne može. Šta se, uostalom, o njima ne zna. Opšte je poznato da su takve „lične karte” pravljene više puta, praktično sa svakom novom vladom. Bilo je popisa, nuđena su rešenja. Od novog ministra privrede, čiji su raniji stavovi o tim preduzećima, pa i subvencijama koja su dobijala od države, bili vrlo radikalni – gasi, seci, očekivalo se da odmah predloži rešenje. Obećao je da će to učiniti za mesec dana. Da se dotle, što bi rekli, s njima upozna iznutra. Ne samo zbog njihovih očajnih bilansa stanja jer uspeha malo koje od njih ima, već što u njima radi više od 100.000 ljudi. Nikome, pa ni ministru Raduloviću, ne može da bude svejedno šta će se sutra dogoditi na socijalnom planu ako veći deo tih ljudi ostane bez posla u relativno kratkom vremenu.
A da će biti teško – biće. O tome najbolje svedoče podaci o tome da je privreda uSrbijijeu 2012. godiniposlovalasaukupnimgubitkomod 63 milijardedinara, anajvećideotihgubitaka – 87 odsto, napravilasujavnapreduzeća. Prema podacima Agencijezaprivredneregistre,njihov ukupan gubitak u 2012. dostigao je 54 milijarde dinara, što je sedam puta više u odnosu na prethodnu godinu.
U vrhu liste 198 javnih preduzeća koja su gubitaši nalazi se „Srbija gas”,koji ima 35 milijardi dinara gubitka, slede ga „Železnice Srbije” sa 16, „Petrohemija” sa 12 i „Putevi Srbije” sa minusom od oko osam milijardi dinara.
U Uniji poslodavaca Srbije ne propuštaju priliku da ukažu da im javna preduzeća na razne načine zagorčavaju život – sve do guranja u stečaj. Ne poštuju ugovore, obavljene poslove i isporučenu robu ne plaćaju redovno, seju nelikvidnost i blokiraju račune. Preduzetnici često vode maratonske sudske sporove kako bi došli do svojih para.
,,Ako ne podmitiš, ne možeš dobiti posao, ali ni zarađeni novac, pa moraš da se tužiš.”
Zbogtoga je privatni sektor primoran da se zadužuje uglavnom kratkoročnim pozajmicama, koje su i najskuplje, što ga gura u još dublje potonuće:
– Pozajmljivanje srpske privrede u ovakvim uslovima više ne proizvodi pozitivan efekat, jer iz pozajmljenih sredstava ona više nije u mogućnosti da napravi rezultat koji je veći od troškova – ukazuje Ružica Stamenković, registratorka finansijskih izveštaja i boniteta u Agenciji za privredne registre.
Realnom sektoru srpske privrede mnogo sežuri. Privrednici odavno vape da se što pre zaustavi razorno delovanje državnih preduzeća, ali,po rečima Milana Glišića, asistenta na beogradskom Ekonomskom fakultetu, taj težak posao ipak će morati da počne detaljnim snimanjem stanja u svakoj državnoj firmi ponaosob. Jer, potpuna slika ne može da se stekne iz godišnjih finansijskih izveštaja.
– Ipak, već sada je moguće preduzeti nekoliko opštih mera koje bi sigurno doprinele stabilizaciji finansija i poboljšanja profitabilnosti državnih preduzeća – uveren je Glišić. – Reč je o profesionalizaciji menadžmenta, ograničavanju zloupotrebe političkog uticaja na poslovanje, promeni cenovne politike u slučajevima u kojima je to moguće, pooštravanju kontrole troškova poslovanja, a pogotovo troškova zarada i troškova materijala, insistiranju na javnim nabavkama i podizanju efikasnosti naplatepotraživanja.
J. Rabrenović
A. Mikavica
-----------------------------------------------------------
Politička saglasnost
Milojko Arsić, urednik „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke, primećuje da su posle rekonstrukcije vlade, slično kao i nakon njenog formiranja, usledile najave sveobuhvatnih i temeljnih reformi privrednog sistema i javnog sektora.
– Međutim, nije izvesno da li će se o tome postići politička saglasnost, jer su stranke koje su blokirale takve reforme u prošlosti i dalje u vladi – kaže Arsić.
Poodavno se zna da su upravo državne firme glavniuzročnici makroekonomskenestabilnostiisporograstasrpskeekonomije. Javnapreduzećakojasuustoprocentnomvlasništvudržave stručna javnost vidi kao njeno gangrenozno tkivo, stecišterasipništva, divljeprivatizacije i korupcije.
Jasno je da da nešto mora da se menja. Što pre počne, trajaće kraće.
Stručna i poslovna javnost se pribojava da se državi ni ovom prilikom ne žuri, „iako gori na sve strane” i da najavljene mere neće biti „ljuta trava za ljutu ranu”.
objavljeno: 27.09.2013
