Izvor: Danas, 02.Apr.2015, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država dužna da čuva kulturnu baštinu
Poslanik Socijalističke partije Srbije Srđan Dragojević predložio je da se stopira prodaja "Avala filma" pre licitacije, 22. aprila, i da se nacionalizuje filmski fond koji pripada tom preduzeću. Dragojević je poručio da se izgleda ništa nije naučilo iz privatizacije "Beograd filma", kada je glavni grad ostao bez 14 bioskopa, među kojima su "Balkan" i "Zvezda".
- Uz imovinu "Avala filma" za devet miliona evra prodaje se i više od 200 filmova koji su kulturna baština >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ove zemlje. Namerno nisam tražio odgovor Ministarstva kulture, jer su mi prošle godine u avgustu odgovorili da su nenadležni - rekao je Dragojević. Prema njegovim rečima, kao što u slučaju privatizacije Beograd filma, vlasnik nije video kulturu već poslovni prostor, tako i ovde budući kupac ne vidi filmske kulise, laboratoriju, već vidi samo 37 hektara građevinskog zemljišta. Za kog se tajkuna namešta ovako profitabilan posao, upitao je Dragojević.
Privatizacioni savetnik Branko Pavlović u izjavi za Danas ističe da je Dragojevićeva inicijativa u potpunosti opravdana.
- Država je dužna da vodi računa o kulturnoj baštini i infrastrukturi zemlje. To znači da u tim oblastima ona treba da ima rukovodeću ulogu, a ne da ih prepusti na milost i nemilost privatnom vlasniku. Prema tome, po istom principu po kome Telekom Srbija i Elektroprivreda Srbije treba da ostanu u vlasništvu države, pod njenom ingerencijom treba da bude i kulturna baština, kojoj pripada i "Avala film". To je jedini adekvatan način da se ona zaista i sačuva, a praksa u Srbiji je pokazala da to nikako ne važi u slučajevima kada do njene imovine dođe privatni vlasnik - naglašava Pavlović.
Sa stopiranjem prodaje "Avala filma" slaže se i Kosta Ristić, član Pokreta za okupaciju bioskopa, koji ističe da poništavanje privatizacije bioskopa predstavlja platformu grupacije kojoj pripada.
- Primer "Beograd filma" pokazuje da je privatizacija bioskopa retrogradan proces koji momentalno treba zaustaviti. Umesto da bioskopi tog preduzeća rade i prikazuju filmove u kojima bi publika uživala, njih svih 14 je zatvoreno, a zaposleni u njima su bez posla. Upravo je to bio razlog što je oko 200 mladih filmskih radnika, zaljubljenika u film i građana Beograda u drugoj polovini novembra zauzela bioskop "Zvezda", koji pripada "Beograd filmu" i nakon čišćenja i sređivanja prostorija počelo sa emitovanjem filmova, organizovanjem tribina i drugih aktivnosti. Smatram da je neophodno da se privatizacija "Zvezde" poništi i da taj bioskop država da na upravljanje nekadašnjim zaposlenima i mladim filmskim radnicima spremnim da deluju u interesu društva i kulturnog prosperiteta - kaže Ristić.
On dodaje da treba poništiti privatizaciju svih bioskopa u Srbiji, kao i da bi bila velika greška privatizovati "Avala film".
- Apsolutno sam protiv privatizacije "Avala filma". Reč je o kulturnoj baštini koja pripada građanima Srbije i nikako je ne treba predati u ruke privatnog kapitala. S obzirom da privatni kapital interesuje samo imovina i profit a ne prosperitet filmske umetnosti, u slučaju da do privatizacije dođe sasvim je izvesno da bi "Avala film" doživeo tužnu sudbinu "Beograd filma" i bioskopa "Zvezda". Zbog toga licitaciju za prodaju tog preduzeća zakazanu za 22. april odmah treba otkazati - naglašava naš sagovornik.
Najveće filmsko preduzeće u nekadašnjoj Jugoslaviji, "Avala film", koje je je podiglo i najslavniji deo istorije ovdašnje filmske umetnosti, nakon gotovo četvorogodišnjeg stečaja uskoro će se naći na aukcijskoj prodaji. Kako je najavila Agencija za privatizaciju, vrednost 37 hektara, koliko zauzima ovaj gigant, kada se izvrši konverzacija u građevinsko zemljište, imaće cenu od samo 75 do 100 miliona evra. Početna cena za kupovinu "Avala filma" je nešto manja od devet miliona evra, a u oglasu Agencije se navodi da većina objekata koji će se prodavati javnim nadmetanjem imaju odobrenje za izgradnju, dok je celokupno zemljište u državnoj svojini sa pravom korišćenja "Avala filma". S obzirom da je osnovni cilj svakog stečajnog postupka namirenje potraživanja poverilaca prodajom imovine stečajnog dužnika, ne postoji zakonska obaveza održavanja delatnosti.
.jpg)
