Izvor: B92, 28.Maj.2011, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država će redovno plaćati privredi?
Beograd -- Vlada Srbije namerava da usvajanjem novog zakonskog predloga obaveže državu da obaveze prema privredi izmiruje u roku ne dužem od 60 dana.
Taj rok trenutno dostiže i do 300 dana, dok je, prema najnovijim podacima, država dužna privredi oko 60 milijardi dinara.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ranije je najavio da se razmatra mogućnost da sredinom godine bude doneta nova regulativa koja će obezbediti da tekuća plaćanja države budu redovna.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Zatečeno stanje nije rezultat odsustva dobre volje nego značajnog smanjenja poreskih prihoda koje smo imali protekle dve godine zbog ekonomske krize", rekao je potpredsednik Vlade.
Na pitanje kako će država da obezbedi redovna plaćanja kada do sada nije imala sredstava za to, Đelić je istakao da budžetski priliv nije manji ove godine i da postoji dovoljno novca da taj problem bude rešen.
I ministar ekonomije Nebojša Ćirić potvrdio je da se u vladi razgovara o meri regulisanja plaćanja
Vreme je da se podvuče crta, da to primera radi bude od 1. jula , i da od tada počne da teče rok od 30 ili 60 dana kada država treba da izmiri svoje obaveze, mišljenja je ministar Ćirić.
Ćirić je naveo da to svakako neće biti odmah moguće u slučaju starih zaostalih plaćanj, da bi bilo dobro da bude uvedena neka vrsta reprograma tog duga i da se zna u kom roku će ta obaveza biti izmirena.
Predsednik Upravnog odbora kompanije "Metalac" iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović ocenio je kao pozitivnu inicijativu Vlade Srbije da do jula usvoji zakonski predlog koji bi uspostavio redovnost plaćanja države i to najduže do 60 dana.
Vukadinović je upozorio da se, između ostalog, u Srbiji da kod velikih trgovinskih lanaca plaćanja kreću između 180 i 250 dana, dok je praksa u Evropskoj uniji (EU) da se dospele obaveze izmire u roku od 30 dana.
"Mislim da je uzrok tome što je država svojim neplaćanjem 'dala signal' ostalima da se ponašaju tako", kazao je Vukadinović.
Vukadinović je istakao da je veliki problem kako država da plati svoje dosadašnje obaveze i da će verovatno one morati da budu reprogramirane i plaćane u narednih pet godina.
Država se sada sabira koliko ukupno duguje i kako da reši taj dug, a da od jula počne sa placanjem u roku od 60 dana, kazao je Vukadinović.
"S druge strane, treba da postoji zakonska regulativa koja će regulisati da međusobni dužnički odnosi između dva partnera budu u roku od 90 dana, kao i da postoji kaznena politika za neplaćanje u tom roku", smatra taj ugledni privrednik.
Ekonomski analitičar Goran Nikolić rekao je da najsvežiji podaci pokazuju da država, a to uključuje republički, lokalni nivo i javna preduzeća, duguje privredi negde oko 60 milijardi dinara.
Nikolić je naveo da su skraćivanje roka i redovnost plaćanja obaveza države prema privredi neki potezi koji bi trebalo da ublaže nelikvidnost.
"Srž problema je da ukoliko bi država eliminisala svoje dugove, napravila bi budžetski deficit koji nije prihvatljiv i ispali bi iz fiskalnih pravila. Suština je da ne može lako da se reši problem, uz svu dobru volju", mišljenja je Nikolić.
Restrukturiranje duga neophodna je "infuzija" preduzećima
Ekonomista Mlađen Kovačević izjavio je danas da će Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava privremeno pomoći preduzećima, jer je "nelikvidnost dostigla enormne razmere i firme se nalaze u velikim teškoćama".
"Nemamo još podatke o gubicima iz prošle godine, dobićemo ih za petnaestak dana ali je sigurno da su gubici povećani", kazao je Kovačević.
Skupština Srbije usvojila je protekle sedmice Zakon o privrednim društvima i Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava, od kojih se očekuje da ojačaju poziciju preduzeća u Srbiji kako u pogledu likvidnosti, tako i po pitanju njihovog boljeg funkcionisanja i unutrašnje organizacije.
Prema Kovačeviću, "važno je da se nešto pokuša sa restrukturiranjem dugova", ali da je pitanje koliko će banaka to prihvatiti, ali i kako će rešavanje tog problema odraziti na buduće poslovanje preduzeća.
"Veoma je važno da svako preduzeće vidi kakve su mu perspektive i da li će moći da servisira dugove", naveo je Kovačević dodajući da firme treba tačno da se raspitaju i utanače koji će biti nivo njihovih obaveza kada se dugovi reprogramiraju.
Kovačević je rekao i da Privredna komora Srbije (PKS) može da bude medijator u dogovorima između banaka i privrednika. Po Kovačeviću PKS u dovoljnoj meri upućena u dešavanja u privredi, ali je, kako kaže, pitanje, koliko ona može da bude nezavisna institucija.
"To bi bankama moglo da bude od koristi kada reprogramiraju dugove, ali je sa druge pitanje da li će banke imati poverenja u Komore, jer te institucije predstavljaju privredu, i da li mogu biti nepristrasne", upitao se Kovačević.
Kovačević ističe da ipak ne treba smatrati da će Komora, ali i sam Zakon predstavljati "čaroban štapić" kojim može sve da se reši.
Prema Kovačeviću, niko danas ne može sa potpunom sigurnošću reći da će neko preduzeće koje se nalazi u velikim problemima, "isplivati" na površinu jer ima generalno dobru poslovnu perspektivu.
"Niko neće moći da kaže šta će se događati sa preduzećem jer su događanja u vezi sa krizom ali i sa kretanjem valutnog kursa, velika nepoznanica," primetio je on.
Mnoga preduzeća imaju devizne dugove, ali su se i zadužila u zemlji i zaključila ugovore o zajmu sa deviznom klauzulom pa će zbog toga kretanje kursa u velikoj meri uticati na njihovu likvidnost, ukazao je Kovačević.
Kovačević je izrazio bojazan da će se tek pojaviti teškoće ukoliko dinar kroz nekoliko meseci, posle sadašnjeg jačanja naglo počne da slabi. "Tek tada će se preduzeća tesko snaći", smatra Kovačević.
Kovačević je ukazao i da u ovom trenutku veliki broj privrednih društava ima visoke iznose nenaplaćenih potraživanja i neplaćenih dugova i problem je što privrednici teško vraćaju banakama i prispele obaveze za uzete kredite.
Ovaj problem dobro je poznat nadležnima u Vladi Srbije, pa je tako i u antikriznom paketu za ovu godinu, a za ublažavanje posledica globalne krize, izdvojeno 700 miliona dinara zajmova za likvidnost privrede, zaključio je Kovačević.
