Izvor: Politika, 11.Nov.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Društvena svojina odlazi na doboš

Privatizacija mora da se okonča do kraja godine, a i za dobra preduzeća sa vrednom imovinom nema kupaca, pa im cena drastično pada. – Stečaj se sprovodi u oko 740 firmi, ali i prodaja njihovog višestruko potcenjenog imetka ne ide

Svetska finansijska kriza, sva je prilika, „otpratiće” društvenu svojinu u istoriju za male pare. I pre nego što se počelo naslućivati da će ona imati neke veće posledice po našu ekonomiju, tenderi za prodaju društvenih preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << počeli su da padaju jedan za drugim. I za dobra preduzeća i vrednu imovinu, potencijalni investitori, što strani, što domaći, u pola glasa su saopštavali da su im izvori finansiranja, iz pomenutih razloga, uskraćeni. Posao, međutim, mora da se obavi, raspisani su novi tenderi, ali, naravno, za preduzeća se sada traže manje sume.

Prema slovu zakona, privatizacija preostalih društvenih preduzeća mora da se okonča do kraja godine, kada i poslednje preduzeće mora formalno da započne ovaj proces. S obzirom kako se nanovo oglašavaju, njihova prodaja nije baš gotova stvar. Kupci se sporadično javljaju, tako da se čini da je njihova likvidacija sve izvesnija.

A stečajevi firmi u Srbiji su posebna priča. I među njima ima onih sa i te kako vrednom imovinom, a kupaca nema. Trenutno je u proceduri 640 stečajeva koji se vode po novom Zakonu o stečaju, i još oko stotinak koji se vode po starom zakonu, što znači pred trgovinskim sudovima. Reč je o preduzećima s najdužim stečajnim stažom.

Krajem septembra na javnom nadmetanju za prodaju stečajne imovine „Ineksa” – i to palate od 12.000 kvadratnih metara u centru Beograda, procenjene na početnih 3,2 milijarde dinara, nije bilo prijavljenih. Čeka se novi oglas za prodaju i, naravno, niža početna cena.

Nije urodila plodom ni prodaja „Jugoeksportove” zgrade u centru Beograda u Ulici majke Jevrosime, veličine 500 metara kvadratnih, jer, takođe, nije bilo kupca. Iako je u javnosti bilo nagoveštaja da, zbog dobre lokacije kod Ade Ciganlije i velike površine, ima zainteresovanih za kupovinu iz stečaja stare Beogradske šećerane, pride i novih pogona u Padinskoj Skeli, koji se prostiru na 102 hektara, potencijalnih kupaca i u ovom slučaju nije bilo.

Posle tri neuspela tendera za fabriku celuloze i papira „Matroz” u Sremskoj Mitrovici, neslavno je završila i njena stečajna prodaja. Dva puta je pokušana prodaja licitacijom, ali bez rezultata. Procenjena vrednost bila je 1,642 milijarde dinara, a na poslednjoj licitaciji 657 miliona dinara. Kao što je naš list nedavno pisao, ovo javno preduzeće je ponuđen kupcima i po šesti put, a ishod bi trebalo da se zna upravo sutra, kada će u Centru za sprovođenje stečajnog postupka biti otvorene ponude eventualnih budućih vlasnika, ako ih bude.

U javnosti je stečaj izuzetno nepopularna mera, jer se u najvećem broju slučajeva, usled dugova, prodaje imovina preduzeća. Ono ide u bankrot, a zaposleni ostaju bez posla i bez prava na otpremnine. Prema broju aktivnih stečajeva u Srbiji, međutim, ne bi se moglo zaključiti da ovdašnja privreda posrće pod tim teretom. Procene su da je mnogo više firmi kandidata za stečaj, ali je teško doći do podatka koliko ih je. U slučaju nesolventnosti, odnosno kada preduzeće ne izmiruje svoje finansijske obaveze u zakonskom roku, poverioci imaju pravo da pokrenu stečajni postupak.

Direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Vesna Gaćeša kaže da broj stečajnih predmeta od 2007. godine stagnira. Mnogo ih je više, kaže, bilo posle donošenja novog zakona o stečaju u 2005. godini.

Svrha novog zakona bila je da se skrati postupak, a poverioci brže namire. Stečajevi koji traju unedogled, naročito takozvani radni stečajevi, koji se nikada nisu okončavali, bili su, zbog nesigurnosti, prepreka za investicije. Ekonomisti ovih dana upozoravaju da nije dobro što su stečajevi zastali, jer to, uz manjak kapitala na tržištu, usporava dolazak potencijalnih investitora.

– Ovakva oseka kod pokretanja stečajnih postupaka traži, naravno, svoju analizu – kaže Vesna Gaćeša. – Možda poverioci nisu upoznati sa svojim pravima, možda je to izbegavanje plaćanja predujma troškova stečajnog postupka koji sud prilikom pokretanja postupka određuje, ili neki drugi razlozi – dodaje ona.

U svetlu posledica svetske finansijske krize po našu privredu pitanje stečaja dobija i nove dimenzije. Ekonomske teškoće mogu samo da povećaju broj nesolventnih preduzeća koja ne izmiruju svoje obaveze, a samim tim u dugove teraju i svoje poslovne partnere. Otuda, efikasna primena stečaja nad jednim nesolventnim preduzećem za ostale može značiti da mogu da nastave da relativno normalno posluju.

Interesantno je i da se u Srbiji promenila struktura preduzeća nad kojim je pokrenut stečajni postupak. U većini više nisu preduzeća s društvenim kapitalom, već ona sa privatnim. Društvena svojina polako odlazi u istoriju.

Jovana Rabrenović

[objavljeno: 12/11/2008]

Nastavak na Politika...