Izvor: B92, 10.Okt.2010, 03:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragutinović: Nema para opštinama
Beograd -- U Vladi tvrde da nema načina da se više novca prenese lokalnim samoupravama. Opštine moraju da podele teret sa državom, kaže ministarka Diana Dragutinović
Vlada Srbije nije u prilici da pozitivno odgovori na zahtev 151 opštine u Srbiji - da im se budžetom za sledeću godinu vrate sredstva u punom obimu.
Ako se to ne desi, lokalne samouprave neće izdržati i treću godinu bez ovog novca u svojoj kasi.
Da promena, i pored apela >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa lokala, ipak neće biti, potvrđuje ministarka finansija Diana Dragutinović koja kaže da "lokalne samouprave moraju da podele teret sa centralnim nivoom države. Pa kada se zamrzavaju plate zaposlenih koje se finansiraju iz republičkog budžeta, zamrzavaju se i plate koje se finansiraju iz lokalnih budžeta".
Ministarka kaže da bi i sama bila zadovoljnija ukoliko bi bilo mogućnosti da se primenjuje pravilo koje je ustanovljeno Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava - da transferi lokalnim samoupravama budu 1,7 odsto BDP u prethodnoj godini.
"Rebalansom budžeta za ovu godinu predvidećemo oko milijardu dinara dodatnih transfera za neke siromašne opštine. Finansijska pozicija opština popraviće se naredne godine ne samo zbog većih transfera već i zbog toga što ćemo predložiti izmene zakona o imovini", kaže ministarka Dragutinović.
Predstavnici opština i gradova kažu da nemaju dovoljno novca ni za normalno funkcionisanje ni za razvoj jer se Vlada ne drži zakona koji je donela pre četiri godine.
I ove godine, baš kao i prethodne, opštine su dobile manje novca nego što je zakonom predviđeno, a ista situacija će biti i sledeće kada će im se umesto 48 milijardi dinara, na raspolaganju naći svega 28, čime se građanima Srbije, naročito onim u siromašnim i nerazvijenim krajevima, ne može obezbediti ni pristojan život ni bolje sutra.
Takozvana transferna sredstva su smanjena kao antikrizna mera pre dve godine, pa iako u Vladi navode da je kriza za nama, vraćanja punog iznosa nema.
"Republički budžet je prebukiran. Rashodi i deficit su veliki i svi znamo da je za to glavni krivac javna potrošnja. Ipak, u preraspodeli sredstava stradali smo mi, odnosno opštine i gradovi u unutrašnjosti. Nama ove pare trebaju za ulaganja kako bismo postali „preduzeća" koja zarađuju. Investitor nam neće doći ako nema zbog čega da dođe i čime da dođe. Treba mu bar put, ako već pruge nema. Međutim, umesto da nam daju sredstva i dozvole da radimo, Vlada ide linijom manjeg otpora i ne dira javnu potrošnju, već zakida nas", kaže Dragan Vujadinović, predsednik opštine Kosjerić.
On dodaje i da novac koji im nije odobren, iako Zakon o finansiranju lokalne samouprave to nalaže, po opštinama čini od deset do čak pedeset odsto lokalnog budžeta.
"Zamislite u kakvoj situaciji se sada nalaze siromašne opštine kojih u Srbiji ima mnogo i koje zavise od ovih para. One bukvalno tim novcem kupuju ogrev za škole. U Kosjeriću je situacija nešto bolja, pa njima punimo samo 15 odsto budžeta, što je oko 20 miliona. Međutim, za dve godine koliko ove pare nismo dobijali mogli smo asfaltirati petnaestak kilometara seoskog puta. I mi, kao i veći deo Srbije, imamo problem s pustošenjem sela, to znaju i u Beogradu i pričaju o tome. Međutim, o regionalnom razvoju se priča, a blokiran je jer se u javnu potrošnju ne dira", navodi Vujadinović.
Da je zahtev opština opravdan i da se ovim novcem ulaže u regionalni razvoj, misli i ekonomista Miroslav Zdravković. On se slaže i da para nema, te da bi se pun iznos transfernih sredstva mogao obezbediti tek na račun koalicionih dogovora, a kako opštine u unutrašnjosti nisu politički jake, malo je verovatno da će do povećanja doći.
"Zahtev opština je sasvim opravdan, ali ne znam koliko je izvodljiv. Kada je došlo do krize, prve na udaru su se našle lokalne samouprave, zatim trudnice, pa nezaposleni" Na tome se štedelo i uštedelo. U međuvremenu je doneta odluka da se povećaju plate i penzije. Sad, novca za to i za opštine nema, a MMF nam sigurno neće opet dozvoliti da pravimo deficit veći nego što jeste. Ovo je sad političko pitanje. Hoćemo li regionalni razvoj o kome se govori, odnosno hoćemo li dati opštinama sredstva da se razvijaju ili ćemo ostati pri odluci da rastu penzije i plate zaposlenih u javnom sektoru. Plašim se da penzije nose više političkih poena, bez obzira koliko zahtev lokalnih samouprava bio opravdan i koristan", kaže Zdravković.
Pratite specijal: NIS na berzi
