Izvor: B92, 09.Mar.2017, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragi izaziva Nemce - ništa ne menja
Frankfurt -- Evropska centralna banka odlučila je da ne menja program podsticaja iako se inflacija približila željenom cilju.
ECB je odlučila da ne dira program podsticaja prema kojem ovog meseca kupuje državne i korporativne obveznice za 80 milijarda evra, a do kraja godina za 60 milijardi evra na mesečnom nivou.
Referentnu kamatu je ostavila na nula odsto, dok je kamata na depozite od komercijalnih banaka ostavila na minus 0,4 odsto, što treba da navede banke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da više pozajmljuju novac a ne da ga čuvaju u ECB-u.
Evropska centralna banka podigla je procene rasta ekonomije evrozone za ovu i narednu godinu, izjavio je predsednik te institucije Mario Dragi.
"Evropska centralna banka sada očekuje rast evrozone od 1,8 odsto u 2017. godini i od 1,7 odsto u 2018. godini, u poređenju sa ranijom prognozom od 1,7 odsto i 1,6 odsto, respektivno", izjavio je Dragi na konferenciji za novinare održanoj nakon zasedanja centralne banke, a prenosi agencija Frans pres.
Za 2019. godinu, ECB je zadržala prognozirani rast evrozone od 1,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodao je on.
Na današnjem zasedanju, ECB je i drastično povisila procenu inflacije u evrozoni za ovu godinu, na 1,7 odsto sa ranijih 1,3 odsto.
Projekcija inflacije za 2018. godinu je podignuta na 1,6 odsto sa 1,5 odsto, a za 2019. godinu je zadržana na 1,7 odsto.
"Nedavni rast godišnje stope inflacije u evrozoni na 2,0 odsto, čime je premašen cilj ECB od nešto ispod 2,0 odsto, posledica je viših cena nafte, a ne fundamentalnog napretka u ekonomiji", rekao je Dragi na konferenciji.
Inflatorni pritisci u evrozoni su, kako je ocenio, još uvek prigušeni, zbog čega nema razloga za početak ukidanja ECB-ovih podsticaja.
Članovi Upravnog saveta ECB su nešto ranije ostavili ključne kamatne stope na istorijskom minimumu, a program otkupa obveznica na nepromenjenom nivou.
Dodatni argument Dragija za nastavka podsticaja je predstojeći turbulentni politički period u Evropi. Britanska premijerka Tereza Mej do kraja meseca treba da pokrene postupak za izlazak zemlje iz EU, posle čega slede složeni pregovori o raskidu političkih i ekonomskih veza Londona i ostatka Unije. Pored toga slede neizvesni predsednički izbori u Francuskoj, kao i parlamentarni izbori u Nemačkoj i Holandiji.
S rastom inflacije sve je više poziva da ECB ukine podsticaje, posebno iz Nemačke koja se od početkla protivila pomoći privrede evrozone. Nemački ekonomisti, mediji i političari kritikuju niske kamatne stope, tvrdeći da štete štedišama, a pomažu prezaduženim vladama.
Privreda evrozone prošle godine je imala rast od 1,7 odsto, dok je nezaposlenost pala na 9,6 odsto, ali s velikim razlikama među zemljama - u Nemačkoj je na 3,9 odsto, dok je u Grčkoj 23 odsto.
