Izvor: Politika, 02.Jun.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dovoljno pšenice za domaće potrebe
Država bi trebalo da kupi bar 250.000 tona hlebnog žita kako bi popunila rezerve
Uredbu o zabrani izvoza pšenice, kao i onu o ograničenju izvoza brašna trebalo bi što pre ukinuti. Prema rečima Milana Prostrana, sekretara ovog udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, i pšenice i brašna ima dovoljno, a ukidanjem zabrane izvoza omogućilo bi se da tržište, pred žetvu, oživi.
U Komori, inače, procenjuju, da će se s njiva požnjeti oko 1,8 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tona pšenice što je dovoljno za domaće potrebe, a biće i za izvoz. Očekuje se prosečan prinos od oko 3,8 tona po hektaru. Pšenicom je, inače, zasejano 482.000 hektara što je 0,5 odsto manje nego s jeseni 2009. godine i najmanja je zasejana površina u poslednjih 60 godina.
Po oceni Milan Prostrana cena će se u žetvi kretai između 20 i 25 dinara po kilogramu.
– Šteta je što se država, odnosno Direkcija za robne rezerve nije više uključila da kupi pšenicu „na zeleno”. Država bi trebalo da kupi bar 250.000 tona hlebnog žita kako bi popunila rezerve i kako bi mogla da vodi politiku smirivanja cena i inflacije – smatra Prostran po čijoj oceni je ovog proleća manje njiva u parlogu zbog toga što su cene hrane visoke.
Direktor Zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović zatražila je da se izvoz šećerne repe omogući samo s jednog graničnog prelaza. Po njenim rečima, hrvatske šećerane su u Srbiji ugovorile setvu šećerne repe na 2.000 hektara, a 5.000 zasejanih hektaranisu ugovorene ni sa jednom domaćom šećeranom pa postoji sumnja da će repa s čak oko 8.000 hektara može da bude izvezena u Mđarsku i Hrvatsku. Olga Čurović je rekla da oni imaju više cene, jer njihove države subvencionišu tu proizvodnju.
Ukupna robna razmena agrara Srbije za tri meseca ove godine imala je pozitivan trend iznosila je 880 miliona dolara, od čega je izvoz bio 607, a uvoz 273,8 miliona dolara. Agrar je u prva tri meseca ostvario suficit u prometu sa svetom od 333,2 miliona dolara, što je za 85,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Prehrambena proizvodnja je, međutim, za tri meseca ove godine zabeležila pad od 16,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Situacija u stočarstvu je vrlo kritična, posebno kada je reč o kravama i steonim junicama, čiji je broj u poslednjih 10 godina opao za 257.000 grla, dok je broj krmača opao za 368.000 grla. U Srbijina stočarsku proizvodnju otpada samo oko 28,5 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje, dok vrednost stočarske proizvodnje u nekim evropskim zemljama dostiže i do 50 ili 60 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Ovogodišnji prinosi u voćarstvu će biti prosečni, očekuje se veći rod jagodičastog voća, šljiva i breskvi, a manji višanja i trešanja, čija će cena zbog toga biti nešto viša.
J. R.
objavljeno: 03.05.2011.
.jpg)
