Izvor: B92, 05.Mar.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći benzin najskuplji u regionu
Beograd -- Benzin u Srbiji će posle poskupljenja u subotu biti skuplji nego u svim ostalim zemljama u tranziciji.
Država uzima 53 odsto maloprodajne cene benzina
Ministarstvo rudarstva i energetike sutra će objaviti za koliko će gorivo poskupeti od vikenda, a već je sigurno da će benzin premašiti cenu od 101 dinar po litru. Ta cena veća je od one u tranzicionim zemljama, ali i u pojedinim evropskim zemljama.
Saradnik biltena „Makroekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << analize i trendovi” Ivan Nikolić kaže da će benzin od subote koštati 101,6 dinara za litar (1,18 evra), dok je u Grčkoj njegova cena 1,09 evra, u Španiji 1,11 evra, a u Luksemburgu 1,17 evra.„Neslavan rekord, pogotovo ako se ima u vidu da vozači u Srbiji toče gotovo najnekvalitetnije gorivo u Evropi", kaže Nikolić.
Cena goriva u Srbiji mogla bi biti znatno niža kada bi se država odrekla zahvatanja na svakom natočenom litru. Međutim, ona to uporno odbija. Prošle godine, nijednom nije došlo do smanjenja državnih zahvatanja, a derivati su tokom 2007. poskupeli čak 11 puta.
Nikolić ističe da država sada ubire 53 odsto prihoda od maloprodajne cene benzina. To praktično znači da se od 97,6 dinara, koliko sada košta litar benzina od 95 oktana, u državnu kasu samo po osnovu akciza sliva 36,9 dinara i 14,9 dinara od poreza na dodatu vrednost, odnosno 50,8 dinara ukupno.
Pored toga, država indirektno, kao stopostotni vlasnik NIS-a, od proizvođačke cene koja iznosi 41,8 dinara (od troškova prometa koji se odnosi na sistem NIS-a ubere se još pet dinara) takođe prihoduje, jer dobit NIS-a isto tako završava u budžetu.
Preračunato u evre, samo po osnovu akcize i PDV-a, država trenutno dobija oko 62 evrocenta po litru benzina što je mnogo više od bilo koje zemlje u okruženju.
„Pri tome imajmo u vidu da je nedavno usklađivanje akciza sa inflacijom iz prethodne godine samo dodatno produbilo jaz između Srbije i posmatranih zemalja budući da je i sa 56 evrocenti, koliko je tada državi pripadalo po osnovu PDV-a i akcize, Srbija čvrsto držala prvo mesto", kategoričan je Nikolić.
Prema istraživanju instituta, Hrvatska ima skoro upola manje akcize na benzin iako je cena proizvodnje približna kao u rafinerijama Naftne industrije Srbije. Tako dažbine državi (akciza i PDV) ukupno koštaju 0,43 evra, dok su u Srbiji oko 0,62 evra. U Bosni i Hercegovini proizvođačka cena je za 12 evrocenti po litru veća nego u Srbiji, ali je akciza mnogo manja. Tako u ovoj zemlji akciza i PDV ukupno iznose 0,33 evra, što je skoro upola manje nego u Srbiji.
Zanimljiv je nalaz da je i proizvođačka cena NIS-ovog benzina veća od cene benzina hrvatske Ine, odnosno slovenačkog Petrola. Iz toga se može zaključiti da zadržavanje monopolskog položaja, osim što škodi samom NIS-u (jer je njena vrednost usled konstantnog pada tržišnog učešća tokom poslednjih godina osetno smanjena), direktno nanosi štetu i potrošačima u Srbiji koji su prinuđeni da plaćaju skuplje i nekvalitetnije gorivo u odnosu na zemlje u okruženju.
Iz ovoga proizlazi da je jedini dobitnik u svemu ovome država koja puni budžet iz svakog poskupljenja, a sve na štetu građana i privrede u celini. Naravno državi, pojašnjava Nikolić, ne pada na pamet da za dodatni prihod naplaćen od PDV-a smanji akcizu, iako je ta mogućnost ostavljena i u samom Zakonu o akcizama.
On napominje da su i Hrvatska i Slovenija tokom prošle godine iskoristile priliku da ublaže veliki skok cena derivata. I to tako što je Hrvatska u aprilu smanjila akcize za oko 15 odsto, a Slovenci sredinom septembra korekcijom za 4,1 evrocent, odnosno za oko 11 procenata.
Budući da bi prema našoj računici smanjenje akcize na gorivo za tri dinara, odnosno za oko 10 odsto, značilo i manje prihode u srpski budžet u 2008. i to za oko sedam milijardi dinara (odnosno šest milijardi manje od akciza i jednu milijardu od PDV-a), usled trenutne političke situacije gotovo je sigurno da će ova mera i ubuduće izostati.
Nema dileme, kaže Nikolić, da ovakvim upravljanjem glavnim energentom vlada ruši standard građana, povećava inflaciju i usporava privredni rast. Na drugoj strani, pozitivan je efekat što se dodatnim budžetskim prihodima, koje postojeći nameti omogućavaju (i koje generiše inflaciju), smanjuje budžetski deficit.
U Ministarstvu finansija nismo uspeli da dobijemo informaciju da li se barem razmišlja o smanjivanju akciza na derivate, ali prema ranijim izjavama iz tog ministarstva za sada nema indicija da će se država lišiti jednog od najvećih izvora prihoda.
