Izvor: Politika, 30.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor čuva malinjake
Milomir Stojić, malinar rekorder, smatra da leka za nesuglasice ima ako u svojim zahtevima budu odmereniji i proizvođači i otkupljivači
Mirosaljci kod Arilja – Ne valja što se opet, i to u jeku berbe maline, čuju ove nesuglasice oko cene. Mora biti rešenja i leka za taj problem, jer svi mi, malinari, otkupljivači, izvoznici zavisimo od ove proizvodnje. Nećemo valjda da je nesuglasicama ugasimo. Mislim da i malinari i „hladnjačari” treba da budu odmereniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u svojim zahtevima, da nađu meru. A, naravno, i da se malina opet klasira i plaća po kvalitetu kao nekad. Između prve i druge klase mora biti znatnija razlika u ceni.
Ovako ovih dana razmišlja malinar rekorder Milomir Stojić iz plodnih Mirosaljaca nadomak Arilja. Njegov malinjak u brdima ovog sela najrodniji je na svetu, sa najvećim prinosom po hektaru od oko 30 tona „vilameta”. Berićet, i to na zemlji sedme kategorije. Poslednjih godina taj rekord iz berbe u berbu potvrđuje, a i u ovoj je, uprkos kišama, dobro ponelo. Istovremeno, Stojić u svom domaćinstvu ima hladnjaču gde zamrzava i pakuje ubranu malinu. Pravi čovek koji iz oba ugla, proizvođača i vlasnika hladnjače, gleda na aktuelna dešavanja i razmirice u ovoj delatnosti.
Zatekli smo ga usred berbe u tom „malinjaku za ponos”, koji su mnogi iz sveta posetili i divili se Stojićevom trudu i darovima prirode.
– Ova berba je počela odlično, kvalitet je vrhunski, prinosi rekordni. Sunca je bilo kad je malini trebalo, a i kiša je zatim došla u pravom trenutku. Ali, već više pada nego što je potrebna. Ako ubrzo ne prestane rekord, može da bude doveden u pitanje – kazuje za „Politiku” Milomir, koji sa svojom porodicom, suprugom Rankom, sinom Draganom i ćerkom Biljanom, te radnicima sezoncima, posla oko malina ima bezmalo cele godine, od marta do decembarskih snegova.
Pitamo ga kako vidi sadašnje stanje u malinarstvu, biznisu koji donosi izvozne milione, šta misli o tim višegodišnjim razmiricama između „hladnjačara” i malinara:
– Ova delatnost od koje se dobro zarađuje je, rekao bih, u nekakvom bunilu, neredu. Kao da svi rade protiv ove proizvodnje. „Hladnjačari” samo smišljaju kako da što jeftinije otkupe malinu, izvoznici da što više zarade, a proizvođači nekontrolisano podižu nove zasade misleći da površine donose zaradu. Ja, na primer, već četiri godine imam iste malinjake, treba vremena da novi zasadi daju i kvalitet i dobar prinos. Štaviše, planiram da na jesen smanjim površine. Dakle, ne zna se ni ko može da proizvodi, ni ko da otkupljuje, ni ko može da izvozi. Država u celom poslu nekako stoji po strani, ne uvodi red i pravila igre, ne daje subvencije kao neke druge zemlje gde se malina uspešno gaji – odgovara naš sagovornik.
Na pitanje kako iz ugla malinara posmatra zahteve u vezi sa cenom, Stojić kaže da je prošlogodišnja cena od dva evra po kilogramu bila odlična za proizvođače, ali i, dugoročno gledano, štetna po ovu proizvodnju. Malinari su počeli da dižu nove zasade, zapuštaju stare, pa tu nije za izvesno vreme realno očekivati odgovarajući kvalitet.
– Sve to utiče da ovogodišnja cena bude niža, a „hladnjačari” predviđaju da će maline biti mnogo više nego prošle godine, što opet utiče na otkupnu cenu. U ovom kraju akontna cena bila je 135 dinara, poslednjih dana pada na 100. Mlina se ne klasira po kvalitetu, u isti koš se stavlja rad ljudi koji na duge staze posluju i mnogo ulažu sa onima koji bi da se za kratko vreme ovajde. Kao proizvođač, mišljenja sam da cena mora biti realna, odmerena. Evro i po za kilogram prve klase daje mogućnost da se proizvodnja održava i dobro zaradi – smatra malinar rekorder.
Kad na ovaj isti problem gleda iz ugla hladnjačara, on slično razmišlja. I tu je potrebna odmerenost u prohtevima. On, inače, ne otkupljuje tuđu malinu, samo svoju zamrzava i pakuje, pa posle berbe prodaje u Zapadnoj Evropi. Više bi zaradio da je prodaje mesecima kasnije, ali ni on, najuspešniji, ne može na drugi način da obezbedi sredstva za tekuće poslovanje, pa je prinuđen da požuri sa prodajom.
– Kao „hladnjačar” smatram da je potreban ozbiljniji pristup otkupljivača ovom poslu. Treba da se naviknu da rade za manje pare, da ne preteruju i zaborave one srećne godine kad se za dve-tri sezone mogla zaraditi hladnjača, kupiti stan, džip. Proizvođaču na početku sezone treba dati fiksnu a ne akontnu cenu, za svaku klasu posebnu – sumira Milomir Stojić, apelujući na sve u ovoj delatnosti da otklone nesuglasice.
Branko Pejović
[objavljeno: 01/07/2009]
.jpg)
