Izvor: BKTV News, 25.Apr.2017, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro pazite: Klopka koja vas čeka na bankomatima vas može koštati cele plate u sekundi!
Srbijom ponovo haraju "libanske klopke", mehanizmi pomoću kojih lopovi za samo minut mogu da vam ukradu celu platu!
Prevara funkcioniše tako što prevaranti obično noću ugrade uređaj u bankomat na mesto gde se stavlja kartica i čim je ubacite ona bukvalno bude "prekopirana" specijalnim softverom, dok sa druge strane mala kamera snima vaš PIN kod. Nakon toga lopovi naprave identičnu karticu vašoj sa koje mogu nesmetano da skidaju novac sa računa.
Ne postoji nikakva >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << šansa da na samom bankomatu primetimo da je "klopka" pripremljena, pošto je ona postavljena iznutra.
Stručnjaci kažu da se ovaj aparat za krađu novca sa bankomata vratio u modu zato što kroz Srbiju prolazi dosta migranata koji imaju novca i idealna su meta za ovakve lopove.
Podižite sa šaltera
Informerov sagovornik iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a kaže da ovu prevaru u našoj zemlji uglavnom sprovode Bugari.
- "Libanska klopka" se sastoji od delova plastičnih kućišta, takozvanih skimera, u koja se stavljaju kartice za bankomat i specijalno prerađene fleš memorije čija je funkcija da čuva podatke o karticama. Taj proces traje sve dok se podaci ne "pokupe" s bankomata i ne skinu s memorije kako bi se pravile falsifikovane kartice sa ukradenim podacima. PIN kombinaciju, bez koje je nemoguće pristupiti računu, uglavnom snimaju skrivenom kamerom, postavljenom iznad tastature na bankomatu. Ove naprave u Srbiju mahom donose državljani Bugarske, pa policija na prelazu Gradina ima pojačane kontrole. Mnoge pokušaje da se "libanske klopke" unesu u Srbiju carinici uspevaju da spreče, ali su mnoge krijumčari ipak uspeli da unesu. Zato treba biti dodatno oprezan kod podizanja novca na bankomatima - objašnjava naš dobro obavešteni izvor iz MUP-a.
I stručnjaci nemoćni
Dekan Elektrotehničkog fakulteta Zoran Jovanović, koji je ujedno i stručnjak za zaštitu podataka, rekao je za naš list da ni stručnjaci ne znaju kako tačno ovaj mehanizam funkcioniše.- Zaista nisam stručan za to, niti bilo ko na fakultetu. Još bi ja trebalo najviše da znam jer predajem zaštitu podataka, ali su te "libanske klopke" i za mene enigma. I dalje mi nije jasno kako to uspeju nesmetano da instaliraju na automat. Ne shvatam ni gde ugrade kamericu koja snima PIN kod, kada su banke već pokrivene video-nadzorom - navodi Jovanović.
On savetuje da je novac najbolje podizati na samom šalteru banke ili da se pri svakom uzimanju para sa bankomata rukom pokrije tastatura kako kamera ne bi uhvatila koji se PIN kod unosi.
Jedna od žrtava ove prevare je i Beograđanka Ljubinka R. (32), koja je za Informer objasnila kako je za samo nekoliko minuta ostala bez gotovo cele mesečne plate.
- Koristila sam karticu dva dana zaredom na bankomatu u Bulevaru kralja Aleksandra, preko puta Crkve Svetog Marka u Beogradu. Posle nekoliko dana, dok sam sedela kod kuće, počele su da mi stižu poruke kako neko podiže novac sa mog računa, i to u Bugarskoj. Odmah sam pozvala banku i kartica je blokirana, ali su lopovi uspeli da mi "skinu" 27.000 dinara bukvalno za minut. Kada sam otišla u banku, objasnili su mi da sam bila žrtva prevare sa "libanskom klopkom". Prvi dan mi je taj uređaj prekopirao karticu, a drugi dan su pomoću postavljene kamerice videli i moj PIN kod. Onda su izradili duplikat moje kartice i opljačkali me. Hvala Bogu, banka mi je vratila novac - kaže Ljubinka i napominje da od tada novac podiže samo u banci.
Slaba zaštita
Policijski ekspert Marko Nicović ističe da policija teško ulazi u trag "libanskim klopkama" jer banke u Srbiji imaju izuzetno slabu zaštitu.
Kako funkcioniše prevara
-prevaranti noću ugrađuju mehanizam i kameru koja očitava kartice u bankomatu
- specijalnim softverom brzo prekopiraju sve podatke sa kartice
-te podatke koriste za izradu novih kartica i podizanja gotovine
- Ova tehnika postoji već dugo i sa godinama se samo dodatno usavršava. Policija je u ovom slučaju nemoćna jer banke moraju same da se zaštite od ovakvih stvari. Međutim, banke u Srbiji imaju izuzetno slabu zaštitu, koja nije ni prići onoj u razvijenim evropskim zemljama. I da stvar bude gora, u to ulažu minimalno novca, a posle njihovi klijenti stradaju i neko im ukrade celu platu - kaže Nicović, koji smatra da se "libanska klopka" vratila u "modu" zbog migrantske krize.
- Jedno vreme tih naprava gotovo uopšte nije bilo. Razlog zbog čega su sada ponovo aktuelne leži u migrantskoj krizi. Kroz Srbiju svakodnevno cirkulišu migranti koji imaju dosta novca i uglavnom koriste kartice. Samim tim oni su idealna meta za ove lopove jer često dižu pare sa bankomata - objasnio je Nicović. Kriminolog Zlatko Nikolić tvrdi da su prevaranti koji se služe "libanskom klopkom" tehnički i informatički odlično obučeni i zato je veoma teško i bankama i njihovim klijentima da se bore protiv njih.
- Ja sam upravo zbog ovakvih prevaranata prestao da koristim bankomate. Najsigurnije je da se novac podiže na šalterima. Oni koji su prinuđeni da ih koriste trebalo bi da otvore četvore oči i redovno prate stanje na računima. Što se tiče banaka, koliko sam upoznat, svi bankomati su pokriveni kamerama, ali sistem nadgledanja im je očigledno veoma loš, što kriminalcima ide naruku. Zbog toga im ne preostaje ništa drugo nego da u ovaj segment više ulože ili nađu nekog pametnijeg da im zaštiti sistem, kako ne bi morale klijentima da vraćaju ukradene pare - kaže Nikolić.
Banka Inteza: Vraćamo novac
Jedan od boljih timova za borbu protiv "libanske klopke" u Srbiji ima Banka Inteza.
- Kada je reč o platnim karticama, osnovni metod prevencije je da banka postavi limit koliko novca sa bankomata može da se podigne u jednom danu. Takođe, klijent može da se dogovori sa bankom da u određenim zemljama ne može da podiže pare sa bankomata ukoliko to prethodno nije najavio banci. Svi naši bankomati inače imaju ugrađene "antiskiming" uređaje koji sprečavaju očitavanje podataka sa kartice - kažu u Banci Inteza, i dodaju da uvek nadoknade novac klijentima:
- Klijenti su zaštićeni od finansijskog gubitka i Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji definiše jasne odgovornosti banke u ovakvim slučajevima. Ukoliko je klijent bio žrtva ovakvog vida zloupotrebe, naša banka vraća novac - tvrde u ovoj banci.
