Izvor: Politika, 07.Avg.2014, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do građevinske dozvole za 28 dana
Vlasnici privatizovanih preduzeća moraće da plate tržišnu cenu ako žele da steknu vlasništvo na zemljištu
Investitori će građevinske dozvole ubuduće dobijati za 28 dana i to na jednom mestu. Do njih će se dolaziti deset puta brže i za gotovo upola manje novca do sada, jer će cene naknade za uređenje građevinskog zemljišta, što je bila najskuplja stavka pri građenju, biti snižena za oko 40 odsto, a za izgradnju garaža se uopšte neće plaćati.
Ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novine su unete u Nacrt izmena zakona o planiranju i izgradnji i trebalo bi da poboljšaju poziciju Srbije na Duing biznis listi Svetske banke. Naša zemlja se na ovoj listi, koju svaki strani investitor pogleda pre nego što odluči da ulaže u neku zemlju, nalazi na 182. mestu po lakoći dobijanja građevinskih dozvola. Ona je među deset najgore pozicioniranih država, a na dno je vuče skupa naknada za zemljište, 19 procedura i čekanje od 279 dana.
Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture, objašnjava da će do skraćenja vremena potrebnog za ovaj papir doći tako što će investitori sve potrebne papire dobijati u samo jednoj službi. Oni više neće morati da lutaju od jednog do drugog javnog preduzeća i pribavljaju saglasnosti i mišljenja. To će umesto njih raditi službenici koji izdaju dozvole, a njihovo će biti samo da podnesu zahtev.
– Objedinjena procedura će automatski skratiti vreme dobijanja dozvola. Investitori su do sada morali da pribave 32 papira na 32 mesta. Disciplinovaćemo službenike. Rekli smo ako MUP ne izda protivpožarnu saglasnost u roku od 15 dana, to može da uradi licencirana kompanija, kaže Damnjanović.
Zakon predviđa da se lokacijski uslovi izdaju u roku od najviše 23 dana od podnošenja zahteva, građevinska dozvola za tri, potvrda o prijavi radova odmah, a upotrebna dozvola – tri dana.
Naša sagovornica ukazuje da su investitori do sada plaćali razne parafiskalne namete da bi došli do građevinske dozvole. Jedan od njih je bila naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koja će sada predstavljati stvarni trošak opremanja zemljišta. Izmenama zakona predviđena je formula za njen obračun, ali i ograničenja, koja će morati da primenjuju lokalne samouprave. U stvari smanjena je razlika između donje i gornje cene i ta naknada, koja sada iznosi oko 47.000 dinara po metru kvadratnom u Beogradu u skupljoj zoni neće moći da bude viša od 25.000 dinara.
Tu obavezu investitor mora da reguliše pre prijave radova, jednokratno, sa popustom od najmanje 30 odsto, a veći popust može da odobri grad ili opština.
– Naknada se ubuduće neće plaćati za izgradnju podzemnih spratova. Garaže u stambenim zgradama se najvećim delom nisu gradile zato što je naknada za zemljište bila skupa – dodaje državna sekretarka.
Nebojša Nešovanović, konsultant za investicije, kaže da je zakon dobar osim u delu koji se odnosi na naknadu za uređenja zemljišta. Ona prema njegovom mišljenju i dalje predstavlja parafiskalni namet, a ne stvarni trošak opremanja zemljišta.
– To je urađeno tako što je rečeno da naknada u centru Beograda ne može biti viša od 15 odsto prodajne vrednosti kvadratnog metra, a u najudaljenijoj zoni na periferiji mora biti šest puta skuplja.
Dakle, ako se kvadrat stana u centru prodaje za 2.000 evra, maksimalna naknada za uređenje zemljišta može da iznosi 300 evra, a minimalna na periferiji grada 50 evra.
------------------------------------------------------------------------
Do vlasništva po tržišnoj ceni
Plaćanje konverzije, odnosno pretvaranje prava korišćenja u vlasništvo na građevinskom zemljištu, koja je uvedena u vreme kada je na čelu ministarstva bio Oliver Dulić sa namerom da se isprave greške iz privatizacije (mnogi su govrili da je to učinjeno zbog „Luke Beograd”) ipak je ostalo u Zakonu o planiranju i izgradnji. Kroz izmene ovog propisa primenjena je sugestija Ustavnog suda da konverzija mora biti naplaćena po tržišnoj ceni, jer sud smatra da vlasnici privatizovanih preduzeća, koje u najvećoj meri kači ovo plaćanje, kupovinom preduzeća nisu stekli svojinu na zemljištu.
S tim što oni koji će morati da plate konverziju dobijaju novu pogodnost da za zemljište koje se nalazi ispod objekta i za zemljište koje služi za redovnu upotrebu ne moraju da plaćaju konverziju. U prethodnim zakonskim rešenjima im je omogućavano da im se uračuna novac koji su uložili, tako što bi se od tržišne vrednosti zemljišta oduzela cena po kojoj su platili preduzeće.
M. Avakumović
objavljeno: 07.08.2014.
