Izvor: Politika, 22.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić ministar finansija godine u svetu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. oktobra – Prestižno međunarodno priznanje uručeno je danas članu Vlade Srbije Mlađanu Dinkiću: specijalizovani britanski časopis "Juromani" (Euromoney) dodelio mu je svoju tradicionalnu i međunarodno cenjenu titulu "ministra finansija godine" u svetu. Nagrada mu je pripala za prošlu godinu, ali se u vidu imao i njegov širi učinak, uz naglasak da je on "jedan od retkih zvaničnika, u svetskim razmerama, koji se mogu pohvaliti da su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bili na sve tri najvažnije funkcije u oblasti fiskalne politike – guvernera centralne banke, ministra finansija i ministra ekonomije, što je sadašnja Dinkićeva dužnost".
"Ovo priznanje je dosad moj najveći uspeh u profesionalnoj karijeri", izjavio je Dinkić u intervjuu za naš list. "Prvi sam srpski funkcioner koji ga je dobio, a čast mi je i što sam odabran među kolegama iz oko 180 zemalja i što dolazi od jednog od najuglednijih časopisa iz oblasti finansija i bankarstva", dodao je u polučasovnom razgovoru ministar ekonomije.
Zvanje ministra finansija godine "Juromanija" Dinkiću je uručeno na svečanosti u znamenitom vašingtonskom hotelu "Vilard", koji se nalazi u blizini Bele kuće. To priznanje se, inače, tradicionalno dodeljuje od 1991. godine tokom zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, koja su i sad u toku.
U obrazloženju nagrade se kaže, uz ostalo, da se Dinkić "izuzetno dobro snašao u surovoj i prevrtljivoj srpskoj politici i dokazao da je ne samo razuman i racionalan operativac, već i neko ko se ne boji da uđe u sukob s političkim protivnicima i da hrabro i uporno zastupa svoj reformatorski kurs". Pripisuju mu se i specifične zasluge za to što je "Srbija sada jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi i u velikoj meri izolovana od potresa na tržištu nekretnina u SAD, a samim tim i od globalne nestabilnosti na tržištu nekretnina i obveznica". Ističe se i njegova "sposobnost da ubedi investitore da je Srbija, uprkos političkim teškoćama, veoma otvorena za biznis"...
Sve to što rečeno u obrazloženju nagrade, neki su u Srbiji godinama osporavali, podseća Dinkić i oseća da mu je sada stigla i "moralna satisfakcija za sve napade koji su dolazili od nekih koji možda tada nisu razumeli poteze koje sam činio".
Za dobijeno priznanje kaže da je i "uspeh Srbije u celini i vlade koju zastupam". Ukazuje, pri tom, na "podršku premijera, bez koje ne bih imao ovakvu slobodu u ostvarivanju ekonomske politike" kao i na doprinos "mog tima u kome su i ljudi za koje mnogi u javnosti ne znaju", pri čemu posebno ističe doprinos Vesne Džinić i Vesne Arsić, koje su mu bile saradnice u Ministarstvu finansija.
Glavnim uspehom politike koju vodi sedam godina ministar smatra tri dostignuća: "Na prvom mestu stabilan dinar. Drugo – modernizovan i stabilizovan bankarski sistem. I treće – budžetski suficit (posle deficita) što je redak fenomen ne samo u jugoistočnoj nego i u celoj Evropi".
Najvećim izazovom smatra nezaposlenost, čija je sadašnja stopa 21 odsto.
"Moji su izazovi uvek bili da uradim nešto za šta su drugi mislili da je nemogućno", kaže. I obrazlaže: "Mislili su da je nemogućno napraviti stabilan dinar, pa je napravljen. Mislili su da je nemogućno da iko više štedi u bankama (posle poznatih nekadašnjih skandala), a danas je u njima na štednji četiri miliona dolara. Sada misle da je nemogućno da se nezaposlenost u Srbiji prepolovi u narednih pet godina, a ja sam siguran da će se to dogoditi".
Do kada će trajati ovako oštra tranzicija?
"Sledeća je poslednja godina u kojoj imamo privatizaciju društvenih preduzeća. Oštra tranzicija je, maltene, iza nas. Ostaje finiš sa stečajevima preduzeća koja nemaju tržišnu perspektivu i koje niko ne želi da preuzme u procesu privatizacije. Ali, u društvenom sektoru Srbije radi ispod osam odsto od ukupno zaposlenih, tako da je za društvo to daleko lakši proces nego što je bi na početku."
"Tehnički ćemo da završimo tranziciju, ali se treba potruditi da sa uvođenjem potpune tržišne ekonomije ne izgubimo svoj identitet, specifičnost srpskog naroda." Sledi, kaže, izazov: "Kako da s jedne strane ljudi više rade i zarade i budu efikasniji, a s druge da društveni život, van radnog vremena, ostane na nivou kakav je danas, a kakav nemaju zemlje Zapada", da se "ne pokvari, uz ostalo, druželjubivost".
Nije li cela Evropa, pa i Srbija, pred prilagođavanjem, da se više radi, uz odricanja, kako bi se odolelo naletu jake konkurencije, pre svega iz Azije?
Dinkić se s tim slaže: "Moramo da poboljšamo i organizaciju poslovanja i efikasnost i produktivnost, ali kad govorimo o slobodnom vremenu treba da ostanemo ovakvi kakvi smo sada". Primećuje da je teško zadovoljiti i jedno i drugo: "Kad ljudi više rade, više se i umore, pa onda ne mogu da vode društveni život (onako intenzivan) kakav su vodili ranije".
Da li je životni standard, ipak, manji od očekivanog?
"Standard ne može da raste u skladu sa očekivanjima jer ona premašuju ono što je realno", kaže Dinkić. Ali, "Srbija je pre sedam godina imala nacionalni dohodak po stanovniku od 1.000 dolara a na kraju ove godine će imati 5.500 dolara" što je osetan napredak "bez obzira na pad vrednosti američke valute u poslednje vreme".
Ministar upozorava da "lošim potezima političara ekonomska situacija može brzo se da pogorša, kako je bilo devedesetih, a da je oporavak sporiji". Da biste one koji vam odmakli polako pristizali, potrebno je da se mnogo brže krećete od njih, poručuje Dinkić uz napomenu da će "ove godine rast bruto domaćeg proizvoda Srbije biti 7,5 odsto – znatno viši nego u regionu i Evropi".
Odgovarajući na pitanje novinara o odnosima na poslu, Dinkić ističe da je "najbolje sarađivao s timom saradnika". Nesmetanu saradnju je, dodaje, ostvario i s Vojislavom Koštunicom, i kao šefom savezne države i kao premijerom Srbije, i s predsednikom Borisom Tadićem "od kada su naše partije zajedno u vladi". Pregršt komplimenata uputio je Radovanu Jelašiću koji kao guverner "jako dobro vodi Narodnu banku".
Kaže da je "najteže primao" dve okolnosti: "odluke sudova, svojevremeno, u slučaju zaštite Karića i nekih drugih tajkuna čije smo banke zatvarali, i izvesne napise u 'žutoj štampi' kojoj kao da je jedini zadatak bio da diskredituje sve što radim".
-----------------------------------------------------------
Nećemo se više zaduživati kod MMF-a
Kakvi su utisci s tekućih sastanaka u MMF-u i Svetskoj banci, u Vašingtonu?
– Sada su razgovori mnogo opušteniji nego pre nekoliko godina kada su bili više nego dramatični – kaže Dinkić. – Međunarodnom monetarnom fondu više ništa ne dugujemo, a i Svetskoj banci smo pre vremena vratili neke pozajmice. Nećemo se više zaduživati kod MMF-a... Nama više nije potrebna finansijska podrška tih međunarodnih institucija. U poziciji smo da više ne zavisimo od njih. Ali, bitno je da njihova znanja i iskustva primenjujemo. Da održimo finansijsku disciplinu i novac koristimo efikasno – za unapređenje infrastrukture, za razvoj nerazvijenih područja, podršku ugroženim socijalnim grupama...
[objavljeno: ]
.jpg)
