Izvor: B92, 04.Avg.2010, 05:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar ojačao posle intervencije NBS
Beograd -- Dinar je danas, posle višednevnog slabljenja, ojačao prema evru i to za 25 para ili 0,24 odsto, tako da zvanični srednji kurs evra iznosi 106,38 dinara.
NBS je juče na deviznom tržištu prodala 56 miliona evra da bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.
NBS >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je od početka godine prodala ukupno 1,743 milijardi evra, računajući i jučerašnju intervenciju, da bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i podstakla promet na deviznom tržištu.
Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 95,9679 dinara. Zvanični srednji devizni kurs juče je bio 106,6367 dinara za evro, što je najniža vrednost domaće valute od uvođenja evra.
Iako su iz NBS-a stigle ocene da je domaća valuta potcenjena, ekonomista Milan Kovačević pita zbog čega se u decembru prošle godine, ako se ide tom logikom, NBS nije izjasnila da je dinar precenjen.
"U decembru prošle godine evro je poskupeo 11 odsto, 20 odsto švajcarski franak, 22 odsto dolar. Što nisu tada govorili da je domaća valuta precenjena. Zna se kome odgovara rast vrednosti evra, bankama jer imaju skoro sve svoje plasmane u evrima i delimično izvoznicima", smatra Kovačević.
On dodaje da je "kod nas problem što još nema znakova izlaska iz krize, a ekonomiju koja je u krizi obično prati pad vrednosti domaće valute. Mislim da je NBS previše intervenisala da bi odbranila dinar. Međutim, pokazalo se da te intervencije uopšte ne pomažu".
Savić: Povlačenje kapitala slabi dinar
Slabljenje dinara prema evru posledica ne samo slabijeg priliva kapitala, već i povlačenja jednog dela takozvanog špekulativnog kapitala, kaže Ljubodrag Savić.
Prema rečima Savića, slabljenje dinara prema evru zaustaviće se na onom nivou kada bude mnogo isplativije izvoziti nego uvoziti. "Ja imam utisak da je to u ovom trenutku još uvek drugačije, odnosno, mnogo više ljudi se bavi uvozom nego što se bavi izvozom", istakao je on.
"Kada se kaže špekulativni, ljudi misle da je to loš kapital. Prosto, to su ljudi koji su koristili situaciju, odnosno kupovali hartije od vrednosti Narodne banke Srbije i državne hartije od vrednosti i sada su ti investitori, pošto su se uslovi promenili i zarada više nije tolika kao što je bila, potražili neke druge destinacije", izjavio je Savić.
Prema njegovoj oceni, psihološki faktori imaju manji uticaj na slabljenje domaće valute, a veći ima činjenica da na međubankarskom tržištu ima mnogo više dinara nego evra, što će i u narednom periodu određivati kretanje kursa.
"Ja ne smatram da je opadanje kursa, ma kako dramatično bilo i ma kako pogadjalo određene kategorije stanovništva i preduzetnika, od deset odsto (od početka godine) dovoljno da podstakne izvoz", naveo je Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
"Srbija, nažalost, u ovom trenutku nema mnogo robnih viškova, ali ja više slabljenje dinara posmatram kao jednu dugoročnu tendenciju, odnosno stvaranje uslova da se u srednjem roku, a ne kratkoročno, stvore dobri uslovi za rast izvoza", dodao je on.
Pogledaj vesti o: Kurs evra
