Izvor: B92, 23.Maj.2011, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijaspora godišnje "šalje" Telekom
Novi Sad -- Od para srpskih gastabajtera korist nema samo prolazni pad evra, već celokupna srpska privrreda. Oni prosečno godišnje pošalju 15,3 odsto BDP-a države.
Naime, od naših ljudi iz sveta u Srbiju je samo prošle godine, prema podacima Narodna banke Srbije, pristigla 3,1 milijarda evra.
To jeste manje za 100 miliona evra nego u rekordnoj 2009. godini, ali veliko je pitanje šta bi bilo da sa državom da gastabajteri ne vode brigu o svojima u matici.
Po >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << statistici NBS od 2000. do kraja prošle godine ukupni devizni priliv od doznaka iz inostranstva dostigao je 27,6 milijardi evra. Koliko dijaspora pomaže ekonomiju Srbije možda najbolje ilustruje činjenica da se godišnje šalje u proseku gotovo dvostruko više od očekivanih 1,4 milijarde evra od prodaje polovine Telekoma Srbije.
Novac dijaspore značajan za razvoj
Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković izjavio je da će doznake srpske dijaspore ove godine biti verovatno na istom nivou kao i 2010, između, 4,5 i pet milijardi dolara. "Ono na čemu moramo mnogo više da radimo nego proteklih decenija, jeste privlačenje direktnih investicija ljudi iz dijaspore. Verujem da će oni davati ubuduće veći doprinos privrednom razvoju zemlje", istakao je ministar Srećković i dodao da se Srbija ne može razvijati bez investicija iz inostranstva, jer zemlja nema dovoljno domaćih finansijskih resursa i zato je svaki strani investitor dragocen.
Da bi bilo još jasnije koliko je to novca dovoljno je reći da je Srbija prošle godine izvezla robu za 7,4 milijarde evra ili pak da je očekivani manjak u ovogodišnjm državnom budžetu oko 1,5 milijarde i da se zbog njega država dodatno zadužuje na sve strane.
Mada je pomoć dijaspore i ovako na zavidnom nivou ona bi, bez sumnje, bila i mnogo veća da ona veruje državi. Od famoznog Zajma za preporod Srbije do današnjih dana ljudi iz dijaspore imali su puno problema da na jasan i transparentan način pomognu svojoj zemlji. Prevareni u više navrata oni su se odlučili na direktnu finansijsku pomoć svojim rođacima ili ostavljenoj porodici u matici.
Upravo zbog toga se i ne zna koliko mimo zvanične statistike novca iz dijaspore dolazi u maticu pa se zbog toga često ističe da je svota mnogo veća od one koja se pominje.
Po evidenciji Svetske banke, Srbiji je od 2000. godine od njenih ljudi iz rasejanja stiglo mnogo više. Statistika ove međunarodne finansijske organizacije je zabeležila da je od 2000. do 2010. godine oko četiri miliona naših ljudi iz sveta u zemlju poslalo ukupno 42,96 milijardi dolara, kaže dr Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Samo u prošloj godini, 5,58 milijardi dolara.
"Prema rezultatima najnovijih istraživanjima analitičara Svetske banke, po prosečnom iznosu pristiglih doznaka po stanovniku od 2000. do 2009. naša zemlja je na petom mestu među rangiranih 155 država", kaže Grečić. On navodi da je u tom periodu u Srbiju ukupno stiglo 37,38 milijardi dolara.
Više sigurnosti, manje birokratije
U Privrednoj komori Srbije ističu značaj dijaspore i njene ekonomske moći ali ističu da je ona veoma oprezna jer državi ne veruje. Tokom prethodne dve godine jesu uložili u neka mala i srednja preduzeća, ali je to još uvek malo u odnosu na potencijal dijaspore pa je zbog toga pod hitno potrebno stvoriti ambijent pravne sigurnosti i obezbediti jednostavniju birokratsku proceduru čime bi se vrata našim ljudima iz inostranstva otvorila a oni svoj kapital uložili u Srbiju umesto u neku drugu državu.
Bez deviza naših građana iz dijaspore u proteklih deset godina, kao i u drugoj polovini prošlog veka, građani Srbije živeli bi mnogo skromnije, mada se mnogima sada čini da je to nemoguće jer i sada žive ispod linije siromaštva. Koliko bismo danas plaćali evro da su pošiljke deviza naših ljudi iz belog sveta bile, na primer, samo za trećinu manje?
Tu računicu niko nije izveo, ali granica od 100 dinara za evro sigurno bi bila prekoračena mnogo ranije. Prema računici ekonomista, u proteklih deset godina u proseku smo trošili za petinu više nego što smo zarađivali.
"U 2010. potrošili smo za 16 odsto više nego što smo zaradili, što je oko 4,8 milijardi evra, a to se dobrim delom pokrilo doznakama naših građana iz dijaspore. Što je najvažnije, te pare nismo morali da vraćamo", kaže dr Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.
Da dijaspora više veruje državi, odnosno da je pravni sistem ovde stabilniji i da garantuje sve ono što druge uređene države garantuju, ulaganja u srpsku ekonomiju bi bila mnogo veća pa bi i svim građanima Srbije bilo bolje i mnogi bi pronašli radna mesta. Jer, upravo zbog straha od političke i ekonomske nestabilosti gastabajteri ne ulažu u Srbiju i ne otvaraju preduzeća mada to žele ili su pak planirali.
Za deset godina dijaspora je uložila oko 550 miliona dolara, osnovano je 1.000 preduzeća čiji su oni vlasnici i u njima je trenutno zaposleno 25.000 radnika. Ni to nije za potcenjivanje ali mogućosti ulaganja dijaspore su mnogo veća nego što je to sada.
U projekte revoniranja postojećih turističkih objekata dijaspora je uložila najviše – oko 40 odsto jer je tu prepoznala svoju šansu i mogućnost dok je u industrijsku proizvodnju uložila samo 20 odsto svojih sredstava.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
