Izvor: Večernje novosti, 24.Avg.2012, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deli nas korak od bankrota

SRBIJA je na korak od toga da upadne u zonu prezaduženosti. Spoljni dug sve više raste i premašio je 24 milijardi evra. Naša zaduženost u inostranstvu je dostigla 79 odsto bruto društvenog prizvoda, što nas dovodi na ivicu da skliznemo u visoko zadužene ili prezadužene zemlje. Država uzima sve više kredita i oni su na nivou od 8,1 milijardu evra, dok su dugovanja celokupnog javnog sektora 11 milijardi evra. S druge strane ukupni javni dug Srbije je na nivou od 15,3 milijarde evra i u odnosu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na mart je povećan za 674 miliona evra. Od prodaje dinarskih hartija od vrednosti unutrašnja zaduženost države je povećana za 291,3 miliona evra, a od obveznica vezanih za evro za 231,9 miliona evra. Obaveze države prema Fondu za razvoj su povećane za 51,1 milion dinara. - Javni dug Srbije mogao bi do kraja godine da se uveća na 60 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, što je 15 odsto više od zakonski dozvoljenog maksimuma - smatra Zoran Grubišić, ekonomista i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Veliko učešće javnog duga u BDP objašnjava se, pre svega, nepovoljnim kursom domaće novčane jedinice, jer su zaduženja Srbije uglavnom u stranoj valuti, dok su prihodi naše privrede u dinarima. Zbog toga će učešće javnog duga u BDP rasti, čak i ako ne bude novih zaduženja.BANKE SE RAZDUŽUJU Banke i preduzeća duguju u inostranstvu 13,1 milijardu evra i on je smanjen za 270 milijardi evra. Firme su se dodatno zadužile za 491 miliona evra, najveći broj zajmova je sa promenjivom kamatnom stopom. Država, kako kaže Grubišić, i dalje na unutrašnjem tržištu prodaje svoje obveznice, ali bi bilo bolje ići na kreditne aranžmane spolja, jer bi mogli biti povoljniji, uključujući i aranžman sa MMF. - Loš privredni model, koji je primenjivan u Srbiji počev od 2001. godine, ali i relativno visoka javna potrošnja, glavni su “krivci” za ubrzanu ekspanziju javnog duga. - smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. - U protekloj deceniji je, umesto proizvodnog, razvijan sektor usluga koji se zasniva na uvozu, a mnogi prihodi, kao oni od privatizacije, više nisu dostupni. Pošto nema priliva u budžet, država će morati dalje da se zadužuje, kako bi ispunjavala svoje obaveze prema kreditorima i korisnicima budžetskih sredstava. Ohrabruje to što se struktura spoljnog duga promenila, jer se smanjilo učešće kratkoročnih, u korist dugoročnih kredita, koji su povoljniji.

Nastavak na Večernje novosti...