Izvor: B92, Beta, Tanjug, 22.Jul.2009, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deficit odraz manjkavosti budžeta
Beograd -- Budžetski deficit Srbije nije prolaznog ili privremenog karaktera već predstavlja odraz strukturnih neprilagođenosti našeg budžeta, kaže Milica Bisić.
Bisić, ekonomista iz Centra za liberalno-demokratske studije, je istakla da, iako postoje brojne zamerke i na prihodnu stranu budžeta, koje se tiču različitih vrsta poreza, u odnosu na rashodnu stranu ti problemi su više tehničke prirode.
Osnovni problemi na rashodnoj strani su potreba za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jasnom i odlučnom političkom voljom da se, pre svega, uđe u reformu sistema socijalnog osiguranja i da se različite subvencije i dotacije iz budžeta usmeravaju tamo gde su potrebne, a neke u potpunosti prekinu, ocenila je ona.
Bisićeva je naglasila da je "rešenje koje se odnosi na transfere za penzije svakako najhitnije, ali to nikako ne znači da sistem zdravstvenog osiguranja ne zahteva korenito preispitivanje".
Što se tiče prihodne strane, prema njenim rečima, potrebno je temeljno i korenito pretresti i reformisati krupne poreske oblike, a prihodi od PDV-a mogli bi biti veći i bez povećanja opšte stope tog poreza ako bi se znatno smanjio broj dobara koja se oporezuju po nižoj stopi i unela odredjena poboljšanja.
Bisićeva je ukazala i da bi porez na dohodak u celini trebalo reformisati, kao i porez na dobit, što podrazumeva ukidanje većine olakšica koje, uz malu stopu od deset odsto, nemaju bitan značaj pri odlučivanju o pokretanju ili proširivanju poslovanja. Tome treba dodati i neophodnu reformu poreza na imovinu, pre svega onog koji se odnosi na oporezivanje vlasničkih prava na nepokretnostima, kazala je ona.
Bisićeva je navela i da se budžetski deficit Srbije finansira iz dosta skupih izvora, sa visokim kamatnim stopama, pa se tako državni zapisi prodaju po kamatnoj stopi od 13 do 14 odsto, što je izuzetno skupo. Prema njenim rečima, država se na to odlučuje jer nema drugih mogućnosti, a najgore rešenje bilo bi posezanje za štampanjem novca, tako da je u odnosu na tu mogućnost sve drugo manje loše.
Ona je kazala i da javnost nije dovoljno upoznata da kredit Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nije kredit koji ide budžetu Srbije, kao podrška za rashode ili izdatke budžete, već je to kredit koji ide Narodnoj banci Srbije za potencijalnu odbranu kursa dinara.
"Paradoks je da NBS nije imala potrebe da upotrebi ta sredstva, a svi krediti koje MMF daje nisu povoljni i pored toga što nisu bespovratni oni imaju visoku kamatnu stopu. Zbog toga Srbija ima velike rashode", naglasila je ona.
