Izvor: Politika, 16.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas odluka o ruskom gasu
Današnja sednica Vlade Srbije mogla bi da bude presudna za donošenje odluke o potpisivanju Sporazuma o saradnji u oblasti energetike sa Ruskom Federacijom, saznaje „Politika”. Iako se intenzivni razgovori sa zvaničnom Rusijom o ovoj važnoj temi vode tek nešto više od dva meseca, pritisci na srpske zvaničnike su poslednjih dana toliki da bi oni danas ipak mogli preseći i dati zeleno svetlo zvaničnoj Rusiji.
Za pojedine članove Radne grupe to će, kako tvrdi izvor „Politike”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti više nego dobra vest, dok većina smatra da će ovakva odluka biti ishitrena.
Jedino što, uoči posete Vladimira Putina Sofiji gde bi trebalo da se utanače detalji oko prelaska „Južnog toka” preko Bugarske i Srbije, može odložiti celu stvar jeste to što je sastanak Radne grupe zakazan za juče ponovo odložen, a pitanje da li će se novi, najavljen za danas, i to uoči sednice vlade, uopšte održati.
Kao razlog zbog kog je sastanak Radne grupe juče odložen navodi se upravo to što ne može da se zauzme jedinstven stav u Radnoj grupi s kojom sutra treba izaći na sednici vlade, ali i pred zvaničnu Rusiju. Isti izvor tvrdi da pritisci da se sporazum sa Rusima potpiše i da se odluka o tome donese danas vrlo veliki, kao i da insistiranje da nema šta više da se čeka, velikom merom stižu upravo od pojedinih članova Radne grupe i to više nego od samih Rusa!
Izvori bliski predsedniku države tvrde da pritisci dolaze iz redova jednog od koalicionih partnera, ali, tadićevci uporno pokušavaju da ih uvere da se ovakve odluke ne donose naprečac i da je gasni aranžman sa Rusima vrlo važan. Međutim, treba odigrati pametno, a ne da za rusku ponudu prodamo nacionalni resurs u bescenje. Tim pre što se, ističe ovaj izvor, još ne zna trasa gasovoda, što je uslov uslova da se razgovara o većinskoj privatizaciji NIS-a.
U prilog tome govori i činjenica da Rusi u nacrtu sporazuma insistiraju „da ukoliko se dve strane ne dogovore o cenama usluga, odnosno o tome kolika će se taksa ubirati od transporta, da će se one određivati u minimalnom iznosu koji obezbeđuje samo pokrivanje kapitalnih troškova i tekućih rashoda kompanije u kojoj je ’Gasprom’ većinski vlasnik”!
Tako nešto ne bi smelo da prođe, insistira ovaj izvor, ne krijući da strepi da i pored toga postoje velike šanse da se na ovo ipak zažmuri.
Izvor blizak premijeru slaže se s tim da bi odluka donesena danas bila ishitrena i da treba tri puta meriti, jednom seći. Ukoliko se danas održi sastanak Radne grupe, učiniće se sve da se konačna odluka ipak odloži i bez obzira na 18. januar i Putinov dolazak u Sofiju.
Niko nije protiv gasnog aranžmana. Naprotiv. Ali ruski nacrt sporazuma, ovakav kakav je, sada je neprihvatljiv.
Zato se i insistira da se ne žuri nego da se u susretima sa Rusima definišu te ključne stvari. Na kraju krajeva zašto bi se žurilo s takvom odlukom kada gradnja gasovoda ionako neće početi odmah, već za godinu dana. Nije definisano ni da li Rusima treba prepustiti NIS-ova nalazišta nafte i gasa. Ako se uzme u obzir da se iz domaćih izvora godišnje dobije oko 700.000 tona nafte i to pomnoži sa 500 dolara koliko tona crnog zlata košta na svetskoj berzi, dobije se cifra od oko 350 miliona dolara, što znači da će Rusi koji za 51 odsto NIS-a nude 400 miliona evra otplatiti NIS samo za godinu dana, te je stvarno ozbiljno pitanje da li treba danas odlučivati o potpisivanju sporazuma, kategoričan je ovaj izvor.
Upitan da prokomentariše čime se onda rukovode oni koji insistiraju da se sporazum ubrza, ovaj izvor kaže, da samo može da spekuliše da su u pitanju lični interesi.
U NIS-u su juče demantovali tvrdnje da su zbog ubrzane prodaje kompanije Rusima, namerno iskazali manju ostvarenu dobit od stvarne na kraju prošle godine, navodeći da su i pored visoke cene nafte 2007. godinu završili više nego uspešno s ostvarenom dobiti većom od 120 miliona evra. Da NIS ima veće zalihe domaće nafte, ta dobit bi bila znatnija, kategorični su u NIS-u.
Razlog više da zvanični Beograd danas još jednom dobro promisli pre nego što donese konačnu odluku jesu i poslednje najave iz Bugarske, da ni zvanična Sofija možda neće potpisati sporazum sa Rusima u petak. Odnosno, da se samo nastavlja s pregovorima, saznaje „Politika”.
-----------------------------------------------------------
„Gasprom” nudi više za NIS
Britanski ekonomski dnevnik „Fajnenšel tajms” piše da se „Gasprom” pribojava da se šanse za postizanje energetskog aranžmana sa Srbijom smanjuju i da je zato povećao ponudu za državnu naftnu industriju kako bi dobio ugovor u danima pre prvog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, koji se održavaju u nedelju.
Državna ruska naftna kompanija ponudila je i da investira 500 miliona evra i izgradi strateški naftovod kroz Srbiju ukoliko dobije kontrolni udeo, navodi se u tekstu. „Međutim, ruska kompanija se pribojava da njene šanse da obezbedi sporazum sa srpskom vladom blede”, navodi dopisnik.
Jasna Petrović
-----------------------------------------------------------
Energetski udar Kremlja
Sofija – Današnji dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina u dvodnevnu posetu Bugarskoj predstavlja pokušaj Moskve da pojača svoj uticaj na Evropsku uniju, ocenjuje novinska agencija AP. Bugarska bi pri tom trebalo da posluži kao kapija novog gasovoda „Južni tok” koji će „razbiti nade EU da može da smanji zavisnost od Rusije”, odnosno od njenih energenata.
„Kao deo energetskog udara iz Kremlja, Rusija je obećala da će ’Južni tok’ produžiti u Srbiju i da će tamo izgraditi veliko skladište gasa – čime bi ova balkanska država postala središte energetskih isporuka Evropi”, piše AP i dodaje da ova ponuda ima i cenu – Rusija želi da preuzme Naftnu industriju Srbije za „delić njene tržišne vrednosti”.
Fjodor Lukjanov, analitičar iz Moskve i urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici”, kaže da ruski državni vrh očekuje da Srbija uzme u obzir njegovu pomoć u borbi protiv otcepljenja Kosova. „Kosovo bi već pola godine bilo nezavisno da nije bilo stava Rusije. Ona sada očekuje neku vrstu zahvalnosti od Srba”, tvrdi Lukjanov.
AP navodi i da „Gaspromova” borba za NIS stiže usred širenja njegove naftne kompanije „Gaspromnjeft” i da je deo napora te kompanije da kupuje unosne firme širom Evrope. Rusija, pri tom, gradi više gasovoda i naftovoda nego što će ovih energenata imati za izvoz. „To znači da će ’Gasprom’ moći da prodaje energente najbogatijim tržištima i da bi Kremlj mogao selektivnije da koristi te energente kako bi nagradio ili kaznio svoje zapadne susede”, ocenjuje američka agencija.
„Gasprom hoće da napravi što više gasovoda i naftovoda kako bi imao prostora za manevrisanje – ako ima sukob s jednom zemljom tranzita, onda može da tok gasa prebaci preko neke druge”, kaže Fjodor Lukjanov.
Tokom Putinove posete, ruski, bugarski i grčki zvaničnici trebalo bi da potpišu ugovor o osnivanju kompanije koja će graditi naftovod od Burgasa do severne Grčke.
J. P.
-----------------------------------------------------------
Lavrov: Bez skorog susreta
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov demantovao je da bi ovih dana moglo doći do susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i srpskog rukovodstva.
„Mi smo sa njima u stalnom kontaktu, ali nikakvi susreti u skorije vreme nisu planirani”, kazao je Lavrov, ukazavši da tako nije planirana ni skora poseta Putina Beogradu.
Lavrov je to rekao povodom spekulacija da bi Putin sa srpskim rukovodstvom mogao da 18. januara u Beogradu potpiše gasni aranžman.
Zamoljen da komentariše pisanje medija o najskorijem potpisivanju gasnog aranžmana, Lavrov je rekao da je Beograd sada „verovatno zauzet važnijim stvarima, pošto su u nedelju izbori”.
E. R.
-----------------------------------------------------------
Sa „Južnim tokom” – Srbija tranzitna zemlja
U slučaju postizanja dogovora o čitavom kompleksu pitanja energetske saradnje Srbije i Rusije, Srbija će postati energetski centar na Balkanu i važan igrač na energetskom tržištu Evrope u celini, izjavio je zvanični predstavnik ruskog energetskog giganta Sergej Kuprijanov.
Predstavnik „Gasproma” je rekao da se pregovori nastavljaju i da je zbog toga rano govoriti o rokovima za zaključenje sporazuma između Rusije i Srbije o saradnji u oblasti gasa, uključujući i kupovinu kompanije NIS. „Srbija će, prvo, ne samo dobiti novac za udeo u kompaniji NIS i investicije za modernizaciju infrastrukture, nego i garantovane isporuke sirovine za decenije unapred – ostali pretendenti na NIS nemaju sirovinsku bazu i nije isključeno da bi morali da kupuju rusku naftu, što je nesporno konkurentno preimućstvo našeg predloga”, istakao je Kuprijanov.
Komentarišući zalaganje ministra ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađana Dinkića da se ne povezuje gasni sporazum i prodaja kontrolnog paketa NIS-a, već da kompaniju treba prodavati na otvorenom tenderu, Kuprijanov je rekao da je „Gasprom” komercijalna organizacija „čija je strategija usmerena na maksimalnu efikasnost u biznisu i povećanje kapitalizacije u interesu više od 500.000 akcionara, između ostalih i stranih”. „Naš predlog srpskoj strani je usmeren upravo na to. Sa naše tačke gledišta, on je povoljan ne samo za ’Gasprom’ nego i Srbiji omogućava kompleksno rešavanje energetskih problema na dužu perspektivu. Drugačiji pristupi, uključujući sprovođenje tendera, po našem mišljenju, to ne obezbeđuju”, naglasio je on.
Kad je reč o zabrinutosti Evropske komisije „mogućom nekonkurentnom kupovinom 51 odsto akcija NIS-a od strane Gasproma”, Kuprijanov je rekao da je ta pozicija „pre povezana sa politikom nego sa ekonomijom”. Prema rečima Kuprijanova, prolazak magistralnog gasovoda „Južni tok” preko srpske teritorije ne samo što bi garantovao pouzdane neprekidne isporuke prirodnog gasa u Srbiju nego bi Srbiji dao status tranzitne zemlje i imao očigledne finansijske pogodnosti”.
Tanjug
[objavljeno: ]
