Izvor: Politika, 03.Avg.2010, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Daju privredi, ali manje rizikuju s državom

Prošle godine zajmovi realnom sektoru povećani s 852 na hiljadu milijardi dinara, ili za 17,8 odsto

Da li banke u Srbiji više vole da rade s državom nego sa privredom ili im je zarada od repo operacija i kupovanja državnih hartija od vrednosti „slađa” od plasmana u privredu? Ima li banaka koje ne rade s privredom, već samo s državom?

Ovakva pitanja, pa i optužbe na račun banaka, čuju se od privrednika koji vape za kreditima. Da li s pravom?

Bankari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takve optužbe negiraju, a na njihovoj strani su i podaci o plasmanima u privredu. Poređenja radi, prošle godine zajmovi realnom sektoru su, kako pokazuje statistika Udruženja banaka, povećani s 852 na hiljadu milijardi dinara, ili za 17,8 odsto. Ove godine usledio je dodatni rast plasmana od deset odsto, i u realni sektor plasirano je 1.104 milijarde dinara.

Prvog radnog dana ove godine u repo operacije banke su plasirale 170, a na poslednjoj aukciji 28. jula svega 77 milijardi dinara. To pokazuje da se, posle smanjenja referentne kamatne stope NBS, bankama ovaj posao sve manje isplati. Inače, od početka 2009. godine državni stok hartija od vrednosti premašio je 130 milijardi dinara.

Goran Milićević, izvršni direktor u „Komercijalnoj banci”, kaže da, usled krize, kod privrednika postoji nesklad između želja i mogućnosti.

– Nije tačno da smanjujemo plasmane privredi. Po običaju, nezadovoljni su glasniji od onih koji nemaju problem da dobiju kredit. Kredite najviše traži lošiji deo privrede, a kako da ih dobiju ako je preduzeće prezaduženo, nelikvidno, ima problem s naplatom proizvodnje, opterećeno je hipotekama… a banke hoće sigurna ulaganja – objašnjava Milićević dodajući da su za banku plasmani u preduzeća dugoročno interesantniji nego u hartije od vrednosti, a da radije posluju s državom samo kada izostaje pouzdanost u privredi.

U „Alfa banci” kažu da će sa snižavanjem referentne kamatne stope NBS, pod pretpostavkom da stopa inflacije ostane nepromenjena, biti sve manje dilema oko toga da li banke radije plasiraju novac u kredite privredi ili državi, jer se sa obaranjem osnovne kamate banke stimulišu da pozajmljuju sredstva privredi.

Branislav Radovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Unikredit banke”, kaže da jeprirodno da banke više posluju sa stanovništvom i privredom s obzirom na veći poslovni potencijal za saradnju, ali je država, kao nosilac dobrog kreditnog rejtinga, svakako interesantan poslovni partner za svaku banku, a posebno kada se uzmu u obzir infrastrukturni projekti (putevi, železnice, obnovljivi izvori energije, itd) koji su planirani u narednom periodu.

– Osnovni problem sa kojim se banke suočavaju u kreditiranju privrede jeste činjenica da je sa ekonomskom krizom došlo do pada proizvodnje i prodaje u privredi, što je za posledicu imalo umanjenje ukupnih prihoda od poslovanja privrednih subjekata. Uglavnom je smanjenje ukupnih prihoda bilo praćeno smanjenjem troškova poslovanja, ali nedovoljnom brzinom, pa su kompanije u 2009. i 2010. godini, pored smanjenja prihoda iskazivale i smanjenje profita. Kada se ovome doda i jačanje kursa evra u odnosu na dinar, jasno se može zaključiti da je otplatni kapacitet za servisiranje kreditnih obaveza u srpskoj privredi opao. Broj kredita koji se otplaćuju sa kašnjenjem dužim od 90 dana ili se uopšte ne servisiraju povećan je i trenutno iznosi nešto ispod 10 odsto ukupnog kreditnog portfolija srpskih banaka. Nadamo se da se iznos ovakvih kredita neće povećavati i da će srpska privreda ući u period konsolidacije u kojem je nivo troškova poslovanja prilagođen ukupnim prihodima koji se ostvaruju u vremenima krize, čime se osigurava servisiranje kreditnih obaveza – navodi Radovanović .

Kreditni portfolio „Unikredit” sredstava odobrenih privredi od početka 2008. godine pa do danas uvećao se 100 odsto i trenutno iznosi nešto preko milijardu evra. Najveći rast je bio 2008, dok je neto rast kredita privredi u 2009. iznosio nešto preko 10 odsto. U 2010. godini se očekuje neto rast do 20 odsto.

U „Sosijete ženeral banci” kažu da je normalno da banke rado posluju sa državnim preduzećima s obzirom na to da državni rizik generalno predstavlja najniži kreditni rizik za banke. U poslednje vreme povećao se broj kreditnih aranžmana koji su obezbeđeni i dodatnom državnom garancijom, kao posledica povećane podrške države u situaciji ekonomske krize, a to sigurno dodatno povećava zainteresovanost banaka za usmeravanje sredstava u ovom smeru. Sa druge strane, privatni sektor ima svoje prednosti i perspektive i sigurno zaslužuje podjednaku pažnju,što su banke i dokazale tokom prethodnog perioda.

Prošle godine, banka je povećala iznos lokalnog finansiranja za čak 52 odstou odnosu na kraj 2008,čime je, zajedno sa garancijskim poslovima i kros-border kreditima,premašen nivo od milijardu evra sveukupne podrške srpskoj ekonomiji. Isti trend se nastavlja iu 2010. godini.

Jovana Rabrenović

-----------------------------------------------------------

Više para uz manji rizik

Interes banaka je da plasiraju što više novaca uz što manji rizik. Zahvaljujući određenim regulatornim modalitetima, država se može smatrati sigurnim dužnikom banke. Međutim, dugoročni interes banaka jeste i što veća disperzija rizika. To znači da poslovi kreditiranja građana, preko malih i srednjih do velikih privrednih subjekata,obezbeđuju stabilnost i, što je naročito važno, mogućnost plasiranja velikog broja bankarskih proizvoda i usluga – kažu u „Alfa banci”,navodeći da su i u 2009. imali rast plasmana privredi, ipak ne po dinamici do 2008,s obzirom na to da je i privreda u Srbiji osetila posledice svetske ekonomske krize.

Osnovna teškoća sa kojem se banke suočavaju jeste manji broj kreditno sposobnih privrednih subjekata. Kriza likvidnosti se sistemom spojenih sudova preliva kroz sektore, tako da su procenjeni rizici kudikamo veći i zahtevaju oprezniji pristup pri odobravanju kredita. Poslovne banke su obavezne da „čuvaju” interese svojih deponenata i drugih investitora, akcionara.Samim tim, i plasman tih sredstava mora biti usaglašen sa okolnostima u kojima su uslovi poslovanja i posebno naplate generalno pogoršani. Docnje u otplati kredita ima, ali je i dalje u okvirima kontrolisanih kašnjenja, smatraju u „Alfa banci”.

objavljeno: 04/08/2010

Nastavak na Politika...

B92: Banke pozajmile milijarde privredi