Izvor: B92, 01.Jul.2012, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li novu vladu čeka bankrot?
Beograd -- Nova vlada će morati da obezbedi četiri milijardi evra iz inostranstva do kraja godine ne bi li se pokrio budžetski deficit i sprečio bankrot, spekulišu mediji.
Neki domaći analitičari ocenjuju da fiskalni deficit može da se pokrije strogim merama štednje i povećanjem nekih poreskih stopa, kao i sredstvima od MMF-a.
Ministarstvo finansija prošle nedelje je odbacilo kao neosnovane špekulacije i iznošenje stavova u javnosti da Srbiji preti bankrot ili kriza >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << javnog duga, pošto je poznato da Srbija spada među niže zadužene zemlje Evrope kojoj je u toku krize povećan i potvrđen kreditni rejting (BB).
Vlada redovno izvršava sve obaveze poput plata, penzija, socijalnih davanja, transfera ostalim nivoima vlasti, kao i ostale obaveze, uključujući i nedavnu isplatu rate stare devizne štednje vredne više od 200 miliona evra, a što će nastaviti da čini i u narednom periodu, naglašava se u saopštenju Ministarstva finansija.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović nedavno je predložio da bi nova vlada trebalo da uradi kratkoročnu fiskalnu konsolidaciju, koja bi povećala budžetske prihode za oko 50 milijardi, a rashode smanjila za oko 90 milijardi dinara.
Vlahović je objasnio da to može da se uradi tako šsto će se, između ostalog, podići PDV za oko tri odsto, što bi u budžetu obezbedilo dodatnih 50 milijardi dinara godišnje, kao i da se poveća porez na imovinu.
Trebalo bi uvesti progresivno oporezivanje prihoda građana i podići porez na profit na 15 odsto, uz pooštravanje fiskalne discipline, objasnio je Vlahović i dodao da, kada se uradi fiskalna konsolidacija, smanjiće se budžetski deficit za 90 milijardi dinara godišnje na planiranih 4,25 odsto BDP-a i to će dati prostor za relaksaciju monetarne politike i smanjenje obavezne rezerve banaka.
Konsultant Evropske banke za obnovu i razvoj Božidar Đelić upozorio je protekle nedelje da bi bilo rizično nadati se da ćemo po povoljnim uslovima moći da se zadužujemo izdavanjem evroobveznica na inostranom tržištu, za najmanje 0,5 milijardi evra, imajući u vidu po kojim uslovima se druge države u Evropi zadužuju izdavanjem obveznica.
To nećemo moći da uradimo ako ne nastavimo saradnju s MMF-om, upozorio je Đelić i dodao da je treći mogući scenario da se država zaduži u evrima na domaćem tržištu.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor takođe je nedavno upozorio da je rast javnog duga opasan, a stanje u srpskoj privredi je uporedio sa visokim nivoom holesterola u ljudskom organizmu.
Brefor je podsetio da je Fiskalni savet procenio da će do kraja godine deficit doći do šest odsto, a ako se ništa ne učini, čak i sedam odsto.
Budžetski deficit od 4,25 odsto znači da Srbija i dalje mora da pozajmljuje gotovo dve milijarde evra godišnje da bi popunila deficit, ali ako taj deficit dođe do sedam odsto, "što je veoma moguće i ako sledeća vlada ne preduzme brže mere", to znači da ćemo morati da pozajmimo 3,5 milijarde evra za 2012. godinu, precizirao je Brefor.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Tanjug da prema Zakonu o budžetu za ovu godinu država u 2012. može da se zaduži i emituje obveznice u vrednosti oko 1,1 milijardu evra, navodeći da ćemo ove godine morati da pozajmimo u inostranstvu najmanje dve milijarde evra.
Savić smatra da bi nova vlada za pokriće unutrašnjeg deficita i spoljnog duga u svakom slučaju trebalo da koristi, osim pozajmica na inostranom komercijalnom tržištu, i novac MMF-a, pod uslovom da prethodno obnovi saradnju sa tom kreditnom organizacijom.
Na pitanje šta misli o izjavama nekih domaćih preduzetnika da bi Rusija mogla uskoro da investira u srpsku privredu oko osam do deset milijardi dolara, Savić odgovara da bi to "bilo odlično", ali da u kratkom periodu verovatno nije i realno ostvarljivo.
Problem je u tome što mi nemamo prave projekte da brzo prihvatimo taj obim ulaganja, tvrdi Savić, uz napomenu da baš zbog takve nespremnosti već dve godine nije realizovan ruski zajam za obnovu železničke infrastrukture vredan oko 800 miliona dolara.
Prema analizi duga Srbije, koji je uradila NBS, u prva tri meseca 2012. godine, učešće javnog duga u BDP-u veće je za 3,4 odsto i dostiglo je 51,1 odsto.
Time je za šest odsto probijena gornja granica do koje država može da se zaduži a koja je zakonom propisana i određena na 45 odsto BDP-a.
Novu vladu čeka bankrot?
Izvor: Akter, 01.Jul.2012
Nova vlada će morati da obezbedi četiri milijardi evra iz inostranstva do kraja godine ne bi li se pokrio budžetski deficit i sprečio bankrot, spekulišu mediji
