Izvor: B92, 14.Mar.2010, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je deevroizacija moguća?
Beograd -- Evro je u Srbiji duboko ukorenjena i u finansijski i u realni sekor, što može biti pretnja ekonomskoj stabilnosti Srbije.
I privrednici i ekonomisti se slažu da bi deevrizacija išla jako teško. Visoka izloženost deviznom riziku, zbog velike zavisnosti Srbije od evra, predstavlja pretnju budućoj ekonomskoj stabilnosti zbog čega je neophodno da vlada, Narodna banka Srbije i poslovne banke zajednički rade na procesu deevroizacije, izjavila je nedavno ministarka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << finansija Diana Dragutinović.
Potpuno je vidljivo, u Srbiji danas postoji dvovalutni sistem. Evro je, u velikom delu, preuzeo ulogu nacionale valute jer služi kao sredstvo plaćanja, novčna je mera vrednosti i dominantno više je zastupljen u štednji.
Tu činjenicu sada priznaju i zvaničnici države predlažući da se hitno pristupi ozbiljnoj kampanji promovisanja dinara. Plan vlade je da podstaknu dinarsku štednju.
" Tako što će država intervenisati i dati subvenciju, na taj način. I kroz regulativu centralne banke i ministarstva finansija podstaknuti kroz te subvencije, ali i kroz poreski tretman takvih kredita, postepeno sve više usmerava u sektor dinara”, kaže podpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Ipak deevroizacija bi mogla da ide jako teško.
"Što se tiče potpune deevroizacije, ja u nju ne verujem na duži rok. Ne verujem da će ikada da se desi potpuno. Ali da mora da jača domaća valuta, kako bi se ojačala domaća privreda, to sigurno”, kaže predsednik upravnog odbora kompanije ABS Holding Nenad Popović.
"Mislim da to u ovom trenutku to nije moguće, i ako je poželjno da se to desi. Jer nije to sada stvar moje ili vaše odluke, to je stvar percepcije građana, onih koji su se opekli, da li se njima isplati da naplate neku robu u domaćoj valuti”, kaže dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić.
Da bi dinar postao jedino sredstvo plaćanja u zemlji, ministarka finansija predlaže edukaciju građana i privrede o deviznim rizicima, ali i zabranu oglasa sa cenama u evrima. Međutim, veći problem države je kako vratiti poverenje u dinar.
"Mislim da se država malo kasno setila. I ona sama je plasirala deo sredstava preko fonda za razvoj i ostalih agencija u evrima”, kaže predsednik upravnog odbora kompanije Metalac Dragoljub Vukadinović.
"To je kontraverzna stvar, zato što mi jesmo ekonomija koja je jako bazirana na evru. Mnogo više nego bilo koja druga. Ako se to postavi na jako zdravo noge, ako država bankama obezbedi jako kvalitetu alternativu to može da se desi”, kaže Slavko Carić iz Erste banka.
Dominatni evro stvara probleme i privredi i građanima. Kad su dugovi u evrima, rizik deviznog kursa transformiše se u kreditni rizik. Rast nenaplativosti kredita povećava nestabilnost finansijskog sektora, a to dovodi do rasta kamate i sve se preliva u realni sektor. Jedini pravi izlaz, deevroizaciju, stručnjaci vide u jačanju privrede, izvozu i boljem privrednom i ekonomskom razvoju razvoju.
