Izvor: Blic, 05.Jan.2010, 21:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smeniću svakog ministra ako je umešan u korupciju
Premijer Srbije Mirko Cvetković ne želi da precizira datume, ali je optimista i procenjuje da je realno da Srbija dobije status kandidata u EU tokom ove godine. Kao strateški bitan uspeh Vlade navodi ostvarenje zacrtanih ciljeva na putu evropskih integracija Srbije.
Premijer Srbije Mirko Cvetković ne želi da precizira datume, ali je optimista i procenjuje da je realno da Srbija dobije status kandidata u EU tokom ove godine. Kao strateški bitan uspeh Vlade navodi ostvarenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zacrtanih ciljeva na putu evropskih integracija Srbije. Otuda u intervjuu za „Blic" premijer kaže da je zadovoljan radom resora pravde, policije, spoljnih poslova i Kancelarije za evropske integracije. Nezadovoljan je porastom siromaštva. „Očekujem da će mere Vlade popraviti stanje tokom ove godine", kaže premijer. Ako već nekoga od ministara mora da izdvoji, to je onda ministarka pravde Snežana Malović zbog hrabrosti koja prati sprovođenje ozbiljnih reformi.
Prvi čovek Vlade kaže da ne ocenjuje ministre kao u školi, ali redovno analizira njihov rad i učinak posmatra u odnosu na postavljene ciljeve.
- Nezahvalno je procenjivati ko je uradio bolje i više jer mnoga ministarstva su uradila značajne stvari. Prilikom procene koliko je urađeno pravim razliku između strateških stvari i uslovno rečeno, dnevnih rezultata. Strateški važan je istorijski pomak koji smo načini u evro integracijama, tu mislim na viznu liberalizaciju, deblokadu prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošenje zahteva za kandidaturu. Dobili smo pozitivne ocene Evropske komisije za sprovedene reforme i zato izdvajam resore koji stoje iza tog posla: pravosuđe, policiju, spoljne poslove i Kancelariju za evropske integracije. Generalno sam zadovoljan radom Vlade i želim da naglasim da ova Vlada do kraju mandata ostvariti sve što smo obećali. Neko će možda reći da se Srbija nije dobro postavila u uslovima svetske krize, ali ja kažem da jeste. Svaki resor je odradio značajan deo posla i mi smo sa resursima koje smo imali dobro „preplivali" ovu godinu.
Ali, izdvojte nekog ministra?
- Pošto insistirate, reći ću da je najhrabrija bila ministarka pravde Snežana Malović. Započeta je veoma bitna reforma u resoru kojim rukovodi i ona u tome istrajava.
Rekli ste da očekujete da će Srbija dobiti status kandidata tokom ove godine.
- Rekao sam da ćemo učiniti sve da se to i dogodi. Smatram da je to moguće. Jesam optimista, ali ne želim svoj optimizam da vezujem za rokove. Vlada nastavlja sa reformama i naš rad je usmeren ka cilju sticanja statusa kandidata u 2010. godini.
Srbija je podnela kontratužbu pred Međunarodnim sudom pravde protiv Hrvatske za genocid. Da li se time narušavaju odnosi sa komšijama?
- Potez Srbije se najjednostavnije ovako objašnjava - sam naziv kontratužba znači da je to odgovor na nečiju tužbu koja već postoji. Vlada ne smatra da su tužbe način za uspostavljanje dobrih odnosa i mi se i dalje zalažemo za poboljšanje odnosa. Nismo odustali od politike da se svi sporovi reše u direktnoj komunikaciji, a ne preko međunarodnog suda. I zato ovaj potez ne treba posmatrati kao iniciranje nekog novog procesa nego prosto našom legitimnom odbranom u procesu koji već postoji.
Hoće li u predstojećoj godini biti rekonstrukcije Vlade, možda smanjenja broja resora ili smene ministara?
- O rekonstrukciji vlade se ne razgovara. Međutim, ako me pitate da li je to potpuno isključeno, smatram da nikada nije potpuno isključeno i da može da se dogodi da koalicioni partneri sednu i razmotre smanjenje broja resora.
Šta bi vama kao premijeru bio neupitni okidač da smenite nekog ministra?
- Ukoliko bi bilo krivične odgovornosti u vezi sa korupcijom. Ali, i ako bi neko od ministara napravio krupan, pogrešan potez štetan za državu.
Ima li vremenske odrednice kada bi moglo da se zna da li će biti odmrznute plate i penzije?
- Zamrznute plate i penzije su bile neophodne zbog celokupne finansijske situacije prouzrokovane krizom u kojoj se našla država. To je takođe deo dogovora koji je napravljen sa MMF-om. Kažem, da postoji mogućnost da plate i penzije rastu, ali i ističem da svako podgrevanje nade da će se to dogoditi u kratkom roku ne bi bilo dobro ni za Vladu koja bi tako obećala, ali ni za one koji to očekuju. Teoretski ta mogućnost postoji uz uslov postizanja dogovora sa MMF-om. Ali, za to je neophodno da rast bruto domaćeg proizvoda bude viši od planiranog - od 1,5 odsto. Ono što mogu da preciziram jeste moramo da sačekamo da se vidi kako će se završiti prvi kvartal ove godine i to je prvo kontrolno vreme kada se može ustanoviti da li smo krenuli sa brzim rastom. U drugoj polovini godine se potpisuju protokoli sa sindikatima, ali je za odluku o povećanju plata i penzija neophodan i rebalans budžeta. Moramo da imamo čvrste osnove za takav potez. Nisam pristalica da bilo kome bilo šta obećavam, a da se to ne dogodi i da razočaram građane. Biće ozbiljno razmatrano, potrebno je nekoliko uslova. Znači sačekajmo prvi kvartal. Za odmrzavanje plata i penzija moramo da imamo materijalnu osnovu.
Šta će vas razočarati ako ne uradite do kraja ove godine?
- Ako bi oporavak privrede išao sporije od sada planiranog. Ova godina će biti nešto bolja za građane, ali teška za izvršnu vlast. Radiće se mnogo. Ono što će biti urađeno jeste završavanje kompletnog puta do Horgoša sa izuzetkom mosta Beška. Praktično povezivanje Beograda sa Evropom. Naravno, radićemo i na istočnom i južnom kraku i obilaznici, ali deo koridora ka Horgošu su realni kilometri u ovoj godini. Ono što posebno očekujem je da Vladine socijalne mere daju rezultate.
A nastavak borbe protiv korupcije i kriminala?
- Čuo sam primedbe da je država kasno reagovala na huligansko ponašanje pojedinih grupa. Smatram da je to potpuno tačno i trebalo je da se krene pre četiri, pet godina. Pokrenuli smo ozbiljno to pitanje, ali ono što je zapušteno ne može da se reši za mesec dana. Menjali smo propise i očekujem rezultate.
Plate radnika biće prioritet
Šta ste sebi i kabinetu odredili kao posao kojim ćete nastojati da se bavite tokom ove godine?
- Generalno, rešavanje problema radnika privatizovanih firmi koji stupaju u štrajkove jer im se ne isplaćuju plate. Već razmatramo rešenja, ali i iskustva iz drugih zemalja, na osnovu kojih bi se privrednici, da kažem, naterali da im plata bude prioritet. To izgleda prosto, ali veoma je komplikovano i mora se naći rešenje kojim će se zaštiti radnici, a da se ne izazovu drugi poremećaji u privredi. Drugo, razmatraćemo takozvane pobojne radnje. Da vam pojasnim o čemu je reč - neko ima firmu i ne isplaćuje platu jer iz te firme izvlači supstancu i prebacuje je na drugu firmu i tamo isplaćuje neke druge troškove. Pobojne radnje su uobičajene kod stečaja. Ukoliko je izvršena favorizacija isplate nekom poveriocu u odnosu na drugog, a i radnici su poverioci, traži se da se poništi isplata. Moj plan je da u okviru Poreske uprave napravimo tim koji bi utvrđivao da li je bilo favorizacije na osnovu čega bi se razrešavao problem da je neko kupio firmu da bi je „pustio niz vodu".
Zakon o vraćanju imovine ove godine
Kada će biti usvojen zakon o restituciji?
- Gotovo sigurno da će biti tokom ove godine. Problem nije u osnovnim principima zakona. Takođe, Vlada je dala zadatak da se obave konsultacije sa evropskim institucijama i nakon toga zakon će ići u proceduru.
.jpg)
