Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Jun.2011, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cvetković: U Srbiji obezbeđena makroekonomska stabilnost

MOKRA GORA -

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je u Srbiji obezbeđena makroekonomska stabilnost, koja će se nastaviti i u narednoj godini i očekuje se da će 2012. biti mnogo bolja nego ova godina.

Cvetković je na otvaranju letnjeg "Vivaldi foruma" na Mokroj Gori istakao da je optimista u pogledu evropskih integracija Srbije, kao i da taj proces nije samo politička stvar, već prevashodno ima ekonomski sadržaj i od najvećeg je značaja za privredu zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i životni standard stanovništva.

Premijer je naglasio da je u protekle tri godine formiranja sadašnje Vlade napravljen gigantski korak napred u procesu evropskih integracija i očekuje se da do kraja godine Srbija dobije status kandidata i termin za započinjanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

Cvetković je rekao da sve što se radi u procesu evropskih integracija i usklađivanja sa zakonodavstvom EU, čini zemlju atraktivnijom za strana ulaganja i utiče na podizanje njenog rejtinga.

Nova radna mesta i smanjenje nezaposlenosti

Premijer je ukazao na to da se u ovoj godini očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto, a za 2012. prognozira se 4,5 odsto, ali te stope rasta i dalje su nedovoljne da se značajnije osete "na džepu građana", zbog čega i dalje mora da se radi na otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti.

Cvetković je naveo da je Srbija kroz ekonomsku krizu prošla relativno bolje nego većina drugih zemalja njene veličine i zemalja u okruženju, za šta je Vlada dobila i potvrde od inostranih zvaničnika koji dolaze u našu zemlju.

On je istakao da će u budućnosti osnova za privredni rast biti proizvodnja razmenjivih dobara, prerađivačke industrije i industrije uopšte, a privreda će biti više izvozno orjentisana.

Premijer je naveo i da Srbija ima odlične odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao i dobre bilateralne odnose sa najznačajnijim zemljama, kao što su Kina, Rusija i SAD i očekuje se da od septembra naša zemlja zaključi aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, kojim će biti rezervisano oko milijardu dolara za slučaj nepredviđenih potresa.

Cvetković je pomenuo i da nije tačno da budžet Srbije utiče na generisanje likvidnosti u srpskoj ekonomiji, kao ni da se Srbija preterano zadužuje, jer je to već definisano pri donošenju budžeta kada je određen deficit.

On je ukazao i na paradoks da u Srbiji postoji načelni konsenzus da treba smanjivati javnu potrošnju, ali da stalno postoje veliki pritisci da se ona povećava i državna administracija ostaje usamljena u borbi za smanjenje javne potrošnje.

Premijer je naglasio da je neopravdano tretiranje javne potrošnje kao troškova državne administracije, jer ona u javnoj potrošnji učestvuje sa veoma malim udelom, ispod pet odsto, iako je nesporno da treba da bude efikasna.

Srpska ekonomija ima iste probleme kao i pre 20 godina

Profesor primenjene ekonomije na Univerzitetu "Džons Hopkins" iz Baltimora Stiv H. Henke izjavio je danas da srpska ekonomija u ovom trenutku ima slične probleme kao i pre 20 godina, a za njihovo rešavanje on ima iste predloge kao i kada je 1990. godine bio savetnik tadašnje jugoslovenske vlade.

Henke je, na otvaranju dvodnevnog "Letnjeg Vivaldi foruma - Planirajmo 2012", istakao da srpska privreda i dalje ima velike strukturne probleme zbog čega je neophodno njena modernizacija i restrukturiranje kao i privatizacija mnogobrojnih državnih preduzeća.

On je istakao da je njegov predlog da se izvrši privatizacija sistema socijalnog osiguranja i da se novac od privatizacije javnih preduzeća iskoristi za osnivanje privatne kompanije za socijalno osiguranje čiji bi vlasnici bili građani.

Henke je naveo da je nešto slično urađeno 1982. godine u Čileu sa velikim uspehom.

On je naglasio da je drugi veliki problem srpske ekonomije stabilnost njene valute.

Napominjući "da je danas sve u redu ali zabrinut sam šta će biti sutra" Henke je ocenio da bi najbolje rešenje bilo uvođenje valutnog odbora na sličan način kao što je to urađeno 1997. godine u Bugarskoj.

On je ocenio da bi to obezbedilo stabilnost kursa dinara u odnosu na evro s tim što bi Srbija imala sto posto rezervi u evrima, koje bi obezbeđivale stabilnost domaće valute.

Privrednici: Najveći problem nelikvidnost privrede

Predstavnici privrede ocenili su danas da je u kratkom roku neophodno rešiti problem nelikvidnosti srpske privrede, dok je na duži rok potrebno unapređenje poslovne klime i izgradnja infrastrukture, radi privlačenja što više stranih investitora.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić ocenila je da je najhitnije potrebno rešiti pitanje nelikvidnosti srpske privrede, a dugoročno problem finansiranja.

Ističući da su cene kapitala visoke i da nema dugoročnih kredita, zbog čega ne postoje investicije i ulaganja u obrtna sredstva, ona je postavila pitanje koje su to profitabilne delatnosti koje mogu da iznesu te troškove.

Džagić je navela i da je neophodna suštinska reforma obrazovanja koja je potpuno zapostavljena, a koja je problem broj jedan sa dugoročnog aspekta.

Predsednik srpskog poslovnog kluba "Privrednik" Branislav Grujić naveo je da je potrebno ukloniti sve administrativne prepreke za pojednostavljenje poslovanja u Srbiji, upozoravajući da postoji mnogo zaostalih propisa još iz vremena socijalizma.

Grujić je napomenuo da Srbija kao visoko energetski zavisna zemlja ima veliki spoljnotrgovinski deficit, zbog čega je neophodno povećanje ulaganja u energetsku efikasnost.

Predsednik Upravnog odbora Ekonomskog instituta Aleksandar Vlahović naveo je da je reforma srpske privrede u državnom vlasništvu prekinuta još 2005. godine.

On je ukazao da je od 2004. do 2008. zabeležena izuzetno visoka svetska konjunktura i visok priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, zbog čega vlast nije bila prinuđena da ulazi u bolne reforme privrede.

Prema njegovim rečima, od 2008. godine Srbija kao i svet bili su u velikoj krizi, pa nije bilo ni očekivano da vlast pokaže veću hrabrost u reformama nego u normalnim okolnostima.

Vlahović je ocenio da bez daljeg razvoja privatnog sektora i podrške njegovom razvoju ne postoji način za izlazak iz postojećeg stanja.

Generalni direktor Valjaonice bakra "Sevojno" Dragan Subotić naveo je da RTB Bor izvozi celu proizvodnju bakra, dok njegovo preduzeće tu sirovinu uvozi iz Čilea i Bugarske i dodao da je potrebna veća koordinacija u poslovanju privrede u Srbiji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...