Izvor: B92, 21.Jun.2010, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćorsokak države, radnika i tajkuna
Beograd -- Došlo je do zastoja u partnerstvu između sindikata, vlade i tajkuna , tvrdi Ljubisav Orbović.
Dogovor nije propao, uspeh se ne meri brojem zakazanih sastanaka, kaže Jurij Bajec, savetnik premijera
Prema pisanju Politike predsednik Tadić opomenuo je krupne kapitaliste oko poslovanja preko of šor firmi, ali im je obećao da kritikovanja neće biti.
Ako je pre dva meseca najčešći komentar kritičara na skup sindikata, privrednika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i vlasti bio „kao da su mačka i miš legli zajedno”, sada može da se kaže da se svako razbežao na svoju stranu, nakon što su kamere i fotoreporteri ovekovečili "ljubav dojučerašnjih neprijatelja”.
Tako može da se protumači izjava Ljubisava Orbovića, predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), koji za „Politiku” tvrdi da je došlo do zastoja u realizaciji trojnog dogovora vlasti, privrednika i sindikata.
Da li su od dogovora socijalnih partnera ostali samo napisi u štampi jer se formirana mešovita radna grupa nije sastajala, a ugovor o nenapadanju između vlasti i tajkuna, izgleda, da više nije na snazi? Kako nezvanično saznajemo, samo nekoliko dana pre nego što je predsednik Boris Tadić opomenuo krupne kapitaliste zbog poslovanja preko of šor firmi, s delegacijom privrednika putovao je Azerbejdžan, gde je bezmalo dogovoreno da međusobnog optuživanja neće biti.
I dok Ljubisav Orbović ističe kako je trojni pakt u leru, u Vladi Republike Srbije ističu da dijalog privrede i vlasti postoji. Ministri i premijer se svakodnevno sreću s biznismenima, posećuju različite asocijacije malih i velikih privrednika, pa su neosnovane kritike da saradnje nema.
"Trojni skup, bez obzira na očekivanja, nije dao rezultate”, kritičan je Ljubisav Orbović.
"Veliki broj privrednih subjekata i dalje tavori i propada, novih zapošljavanja nema, pa se stiče utisak da Srbiji „ne trebaju nova radna mesta i privreda koja jača”, dok mladi posle završenog školovanja traže mogućnost da odu”, razočaran je sagovornik Politike.
S druge strane, Branislav Grujić, predsednik Kluba „Privrednik”, bar zvanično, ne misli da je došlo do zastoja u realizaciji trojnog sporazuma. Iako je bilo dogovoreno da, kao prvi čovek ove poslovne asocijacije, odgovori na pet pitanja „Politike” o trojnom dogovoru, u poslednjem trenutku, Grujić se predomislio ne želeći da svoje stavove podeli sa javnošću.
Ipak, u neformalnom razgovoru s pojedinim članovima Kluba „Privrednik”, na svako postavljeno pitanje o uspehu sporazuma, odgovaraju s „ne”.
Pre nekoliko dana, kada je na konferenciji za novinare u Savezu ekonomista, predstavljao predlog antikriznih Branislav Grujić istakao je kako se, zbog krize i biznismeni i vlast bave gašenjem požara.
Na pitanje da li to što on kao član mešovite radne grupe, umesto direktne komunikacije s vlašću ide korak unazad i piše pismo premijeru, znači da je trojni pakt propao, Grujić odgovara negativno.
"Naša obaveza je bila da ono što mislimo iznesemo otvoreno. Dali smo dobronamerne savete, ne tražimo da država bude spasilac privrede. Trojni dogovor nije propao, jednostavno situacija je takva da i mi i država svakodnevno rešavamo goruće probleme i gasimo požare, a nemamo vremena da se pozabavimo strategijskim rešenjima”, objasnio je Grujić i dodao da opomenu predsednika Tadića o nepristojnim bogatašima i of šor destinacijama treba shvatiti dobronamerno.
Bajec:Dogovor nije propao
Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića, ističe da uspeh dogovora ne treba meriti brojem zakazanih sastanaka i da nema utisak da je dogovor partnera propao.
"Naravno da poslodavci i sindikati na sve ove, u suštini, zajedničke probleme gledaju iz svog ugla i interesa ali je činjenica da nekorisnog „kritizerstva” ima sve manje. U savladavanju krize puna saradnja socijalnih partnera veoma bitna”, objašnjava Bajec.
Pogotovo je važno da se socijalni dijalog vodi oko budućeg razvojnog modela zemlje orijentisanog na izvoz, revitalizaciju industrije, aktivnu primenu znanja i porast konkurentnosti, dodaje naš sagovornik.
"Evropska unija i sve njene članice prave planove razvoja sa osnovnim ciljevima i prioritetima sve do 2020. godine. Srbija, pre svega zbog sebe ali i kao buduća članica evropske zajednice, mora što pre da promoviše sopstveni plan, uvažavajući svoje prednosti, specifičnosti i ograničenja. To onda više nije samo vladin program već državni projekt od najvećeg značaja”, ističe on.
A ko je šta obećao?
Vlada Republike Srbije polovinom aprila, posle sastanka s privrednicima i sindikalcima, obavezala da smanji javnu potrošnju, ali i minus u državnoj kasi, da više štedi, poradi na smanjenju birokratskih opterećenja, nastavi sa subvencionisanjem građana i privrede.
Još jedan od ciljeva izvršne vlasti je podrška izvoznim sektorima, podsticanje zapošljavanja, reforma javnog sektora, energičnija borba protiv monopola i korupcije.
Poslodavci su obećali da će biti više društveno odgovorni, da će se uzdržavati od otpuštanja, redovno isplaćivati plate i doprinose radnicima, reinvestirati dobit u zemlji, ali i da će uspešni privrednici učestvovati u rešavanju problema preduzeća, pogotovo u nerazvijenim oblastima.
Sindikati su se obavezali da će podsticati socijalni dijalog, redovno pratiti pojave kršenja ljudskih prava, reagovati na svaku odluku poslodavca o otpuštanju, sprovoditi mere za suzbijanje sive ekonomije.
