Izvor: Politika, 01.Avg.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čistačici minimalac – agenciji profit

Radnu snagu za malu platu iznajmljuju kompanije s vrhunskim zaradama, a koje se u javnosti ističu pričama o društvenoj i korporativnoj odgovornosti

Priča o potrazi za radnim mestom Milene J. i Radeta V. liče kao jaje jajetu. Godinama ne mogu da nađu stalni posao pa ona radi kao čistačica za platu od 19.000 dinara s ugovorom na samo tri meseca, a on kao radnik obezbeđenja za 17.000 dinara mesečno – s istim rokom rada.

Zajedničko im je oboma da rade u finansijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << institucijama u prestonici, koje su po zaradama svojih zaposlenih u vrhu zarada u Republici. Međutim, njihov direktni poslodavac nisu te firme koje se, inače, u javnosti ističu pričama o društvenoj i korporativnoj odgovornosti i raznim donatorskim akcijama. Gazda im je agencija koju su te firme angažovale da im obezbedi ovu vrstu radne snage.

Da je, kojim slučajem, Rade imao sreću da se kao radnik obezbeđenja i formalno zaposli u preduzeću u koje pet dana nedeljno dolazi da radi, imao bi platu od čak 60.000 dinara mesečno koliko i njegov kolega s platnog spiska preduzeća.

Ovakve priče nisu izuzetak, već više masovna pojava u srpskim radnim odnosima. Agencije koje obezbeđuju uslužnu radnu snagu namnožile su se kao pečurke posle kiše, a u sve više preduzeća nemoguće je naći da usluge čišćenja, održavanja i obezbeđivanja rade ljudi koji su na platnom spisku preduzeća. U ovoj pojavi ne bi bilo ničeg neobičnog da sve te agencije svoje zaposlene ne plaćaju samo onoliko koliko iznosi republički minimalac, dok se nezvanično može čuti da agencije od naručilaca ovih poslova dobijaju mnogo veće iznose koji uveliko prevazilaze ono što ovi radnici dobijaju kao zaradu. Neretko, ovi ljudi rade preko omladinskih i drugih zadruga što znači da se na njihov rad ne plaćaju porezi i doprinosi.

Jedna čistačica u renomiranoj, stranoj banci, radi za 18.000 dinara mesečno ne samo s „metlom” u ruci, već i gomilu drugih poslova, a na isplatu zarade čeka već tri meseca.

(Novica Kocić)

Sa gledišta sadašnjeg ugovora o radu u ovakvom iznajmljivanju ili modernije rečeno lizingu radne snage ne postoji ništa sporno. Legitimno je pravo poslodavca da smanji troškove poslovanja i da za ove poslove, koji za njih nisu od presudne važnosti i koji su na skali radnih mesta najmanje kvalifikovani, plati manje nego da su kod njega u stalnom radnom odnosu. Niko ne spori da je reč o poslovima koji ne traže mnogo škole, ali je, takođe, sasvim izvesno da se s minimalcem ne može živeti. Ti ljudi, pogotovo ako im ne idu staž i socijalno, nemaju ni sadašnjost niti budućnost.

Da se zakonsko rešenje o iznajmljivanju radne snage nije pokazalo kao najbolje u stvarnosti naših radnih odnosa svesni su u Ministarstvu za rad. Zato su pripremili predlog za izmenu Zakona o radu po kome će, ukoliko u nekom preduzeću već rade radnici obezbeđenja, održavanja i čistačice, radnici iznajmljeni preko agencija, morati da dobiju istu platu kao njihove kolege s istih radnih mesta. I ne samo to. Platu će morati da im da poslodavac kod kog zapravo rade, a ne posrednička agencija, koja samo ubira kajmak. Posredniku će pripadati samo provizija za obezbeđivanje radne snage, a ne fakturisana cena usluge. Međutim, ostalo je otvoreno pitanje šta će biti s profilom radnika koje poslodavac nema na platnom spisku pa se čini da će i dalje ostati otvorena vrata da se ovim radnicima daje samo minimalac i da rade na određeno vreme.

U Ministarstvu za rad očekuju da će ove odredbe biti usvojene na proleće naredne godine. Na pitanje da li očekuju otpor promenama s obzirom da je ovaj rad na minimalcu uzeo maha u Ministarstvu odvraćaju da se tome protive – sindikati.

– Oni strahuju da će zbog toga poslodavci i postojećim radnicima na tim poslovima umesto ugovora o radu na neodređeno vreme davati ugovore na određeno vreme, jer u radu na određeno vreme manja su prava poput toga da nema otpremnina, i da će se ukupno posmatrano smanjiti obim zapošljavanja na neodređeno vreme – kažu u Ministarstvu za rad.

Lider Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” Branislav Čanak poriče da je njegov sindikat protiv uvođenja reda u ovu oblast.

– Nije tačno da smo protiv. Ako se problem „gađa” na pravi način kako može da ugrozi ostale zaposlene. Pitanje je da li vlada ima petlju i volju da se izbori s ovom zloupotrebom ljudi koji nemaju posao i koji su prinuđeni da rade pod bilo kojim uslovima. Mi pokušavamo da ih sindikalno organizujemo, međutim među njima vlada strah. Njihovo radno mesto je po principu uzmi ili ostavi. To je izrabljivanje i sramota i ti ljudi su u ropskom odnosu. Pogotovo je sramota od tih poslodavaca kod kojih oni defakto rade, a koji se deklarativno izdaju za društveno odgovorna preduzeća – kaže Čanak.

U Ministarstvu za rad kažu da, za sada, ovaj profil radnika mogu da zaštite samo povećanjem iznosa minimalne zarade, a koji trenutno iznosi 17.000 dinara mesečno. I ova suma je trn u oku mnogim poslodavcima, jer kažu da je u trenutnim uslovima privređivanja, mereno prema visini proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda i ovaj iznos – mnogo.

Jovana Rabrenović

objavljeno: 02.08.2011

Nastavak na Politika...

SEEbiz.eu: Radniku minimalac, agenciji kajmak