Izvor: B92, 02.Avg.2011, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radniku minimalac, agenciji kajmak
Beograd -- Radnu snagu za malu platu iznajmljuju kompanije s vrhunskim zaradama, a koje se u javnosti ističu pričama o društvenoj i korporativnoj odgovornosti.
Priča o potrazi za radnim mestom Milene J. i Radeta V. liče kao jaje jajetu. Godinama ne mogu da nađu stalni posao pa ona radi kao čistačica za platu od 19.000 dinara s ugovorom na samo tri meseca, a on kao radnik obezbeđenja za 17.000 dinara mesečno - s istim rokom rada.
Zajedničko im je oboma da rade u finansijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << institucijama u prestonici, koje su po zaradama svojih zaposlenih u vrhu zarada u Republici. Međutim, njihov direktni poslodavac nisu te firme koje se, inače, u javnosti ističu pričama o društvenoj i korporativnoj odgovornosti i raznim donatorskim akcijama.
Gazda im je agencija koju su te firme angažovale da im obezbedi ovu vrstu radne snage.
Da je, kojim slučajem, Rade imao sreću da se kao radnik obezbeđenja i formalno zaposli u preduzeću u koje pet dana nedeljno dolazi da radi, imao bi platu od čak 60.000 dinara mesečno koliko i njegov kolega s platnog spiska preduzeća.
Ovakve priče nisu izuzetak, već više masovna pojava u srpskim radnim odnosima. Agencije koje obezbeđuju uslužnu radnu snagu namnožile su se kao pečurke posle kiše, a u sve više preduzeća nemoguće je naći da usluge čišćenja, održavanja i obezbeđivanja rade ljudi koji su na platnom spisku preduzeća.
Sa gledišta sadašnjeg ugovora o radu u ovakvom iznajmljivanju ili modernije rečeno lizingu radne snage ne postoji ništa sporno. Legitimno je pravo poslodavca da smanji troškove poslovanja i da za ove poslove, koji za njih nisu od presudne važnosti i koji su na skali radnih mesta najmanje kvalifikovani, plati manje nego da su kod njega u stalnom radnom odnosu.
U ovoj pojavi ne bi bilo ničeg neobičnog da sve te agencije svoje zaposlene ne plaćaju samo onoliko koliko iznosi republički minimalac, dok se nezvanično može čuti da agencije od naručilaca ovih poslova dobijaju mnogo veće iznose koji uveliko prevazilaze ono što ovi radnici dobijaju kao zaradu.
Neretko, ovi ljudi rade preko omladinskih i drugih zadruga što znači da se na njihov rad ne plaćaju porezi i doprinosi.
Da se zakonsko rešenje o iznajmljivanju radne snage nije pokazalo kao najbolje u stvarnosti naših radnih odnosa svesni su u Ministarstvu za rad.
Zato su pripremili predlog za izmenu Zakona o radu po kome će, ukoliko u nekom preduzeću već rade radnici obezbeđenja, održavanja i čistačice, radnici iznajmljeni preko agencija, morati da dobiju istu platu kao njihove kolege s istih radnih mesta.
I ne samo to. Platu će morati da im da poslodavac kod kog zapravo rade, a ne posrednička agencija, koja samo ubira kajmak.
U Ministarstvu za rad kažu da, za sada, ovaj profil radnika mogu da zaštite samo povećanjem iznosa minimalne zarade, a koji trenutno iznosi 17.000 dinara mesečno. I ova suma je trn u oku mnogim poslodavcima, jer kažu da je u trenutnim uslovima privređivanja, mereno prema visini proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda i ovaj iznos – mnogo.
