Izvor: B92, 14.Jun.2011, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene u Beogradu na dnu u Evropi
Beograd -- Beograd je po ceni troškova života, u koje su uračunati prosečna potrošačka korpa, ali i cene pića, duvana, odeće i tehnike, 73. najskuplji grad u Evropi.
To je pokazalo istraživanje internet sajta eca-international.com na 78 gradova u Evropi. Na prvom mestu po skupoći je Oslo, a u regionu je najskuplji Zagreb.
Naša prestonica je pri dnu lestvice i spada među najjeftinije gradove iz istraživanja.
Činjenica je da za većinu Beograđana njihov >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << grad nije nimalo jeftin jer im je daleko manja kupovna moć od stanovnika gradova koji su učestvovali u istraživanju.
Kao merila prilikom istraživanja uzete su stvari koje potrošači najčešće kupuju i podeljene su u tri grupe. U prvu spada hrana, odnosno cene namirnica, mlečnih proizvoda, ribe, mesa, voća i povrća. U drugoj grupi su piće, duvan, razne dažbine i usluge, poput cene parkinga, dok su u trećoj grupi opšte stvari, poput odeće i raznih električnih aparata koje ima svaka kuća (kompjuter, TV), ali i cena hrane u restoranima i fast-fudovima.
Među prvih šest na Starom kontinentu dva su iz Norveške (Oslo prvo mesto, Stavanger drugo) i čak su četiri švajcarska grada (Cirih treće, Ženeva četvrto, Bern peto i Bazel šesto) za koje se zna da su u grupi zemalja sa najvećim standardom u Evropi.
Od gradova iz regiona prednjači Zagreb na 50. mestu, odmah iza njega je Ljubljana, dok je Sarajevo na 72. a Skoplje na 76. mestu.
Međutim, ako se uzme u obzir da je prosečna plata u Zagrebu oko 840, u Sloveniji malo manja od 1.000, a u Beogradu oko 440 evra, jasno je da ova lestvica ne odražava i kupovnu moć stanovnika tih gradova, već samo cene robe.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, kaže da "ako predstavite samo cene, bez ulaženja u problem primanja stanovištva, ne možete dobiti potpunu sliku. Imate gradova gde ljudima ostane još novca od plate posle plaćanja troškova i kupovine namirnica, a negde im ne ostane za sve".
"Kod nas je evidentno opala kupovna moć, pa imamo drastična pogoršanja kod potrošača sa najnižim primanjima, koji nemaju ni za sve osnovne potrebe", smatra on.
