Izvor: Politika, 28.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene na odmoru
To što je prvi put posle jedne decenije zabeležena deflacija od 0,1 odsto samo je letnji predah tvrde stručnjaci
Ako je suditi samo prema podacima Ministarstva finansija, građani Srbije iz meseca u mesec žive sve bolje. Tokom jula cene glavnih proizvoda koji se "mere" bile su niže, na šta se, u stvari, svodi informacija Ministarstva finansija o tome da je prvi put "posle jedne decenije" u Srbiji zabeležena deflacija. Mesec dana pre, inflacija je bila "na nuli".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Inflacija je u julu bila u minusu 0,1 odsto, ali ekonomisti, nažalost, smatraju da nije reč o dugoročnom trendu, već samo o privremenom, letnjem predahu cena.
Posle nulte stope inflacije u junu i deflacije od 0,1 odsto u julu mnogi se pitaju da li je to i kraj problemima s rastom cena na malo. "Bilo bi dobro da jeste", kaže Miroslav Prokopijević, profesor konstitucionalne ekonomije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
– Mirovanje inflacije tokom dva meseca je pozitivan rezultat, ali to ne znači da se Srbija rešila više stope inflacije. Za prvih sedam meseci ove godine stopa inflacije je 5,6 procenata, a na godišnjem nivou jul ove u odnosu na jul prošle godine oko 14 odsto – ističe Prokopijević.
Prema njegovim rečima, rast inflacije je po pravilu najniži tokom letnjih meseci. Dva standardna razloga za to jesu pad cena poljoprivrednih proizvoda i odlazak turista iz zemlje. Pošto turisti troše novac na nekom drugom mestu, opada pritisak na cene. Ove godine postoji i dodatni faktor, naglašava on, a to je pad vrednosti evra za više od pet odsto, a prema evru se u Srbiji cene ravnaju.
Na pitanje da li sadašnje kretanje cena znači da će se održati projektovana jednocifrena stopa inflacije, Prokopijević odgovara odrično. Čim prođe avgust, kada cene obično miruju, od septembra će one opet krenuti nagore, a kulminacija tog procesa će biti u decembru, kada su plate najviše.
– Da bi stopa inflacije ostala jednocifrena, prosek za narednih pet meseci mora biti ispod 0,8 odsto – tvrdi Prokopijević, dodajući da to nije nemoguće, ali je malo verovatno. – Tako će konačna stopa inflacije verovatno biti između 12 i 14 odsto.
Godišnja stopa inflacije može biti i viša ako vlada krene da realizuje "investicioni plan", dodaje on, po kome bi u 2006. trebalo da se potroši oko 400 miliona evra. Naravno, najveći deo rasta inflacije, koji je izazvan tom potrošnjom, videće se tek početkom 2007. godine.
Julska deflacija je rezultat veoma restriktivnih mera kreditno-monetarne politike Narodne banke Srbije i veštačkog održavanja apresiranog kursa dinara u odnosu na evro, smatra Saša Đogović, direktor Centra za marketing istraživanja ekonomskog magazina "Eumarket".
Da bi obezbedile dinarsku likvidnost, banke prodaju evro i uz njegovu sezonski pojačanu ponudu, uslovljenu intenzivnijim turističkim prometom u letnjim mesecima, doprinose jačanju vrednosti dinara. To pojeftinjuje uvoz, proizvođačke cene, a pale su i cene na zelenim pijacama, što smanjuje pritisak na inflaciju.
Đogović, međutim, tvrdi da su inflacione tenzije i dalje prisutne i da će doći do izražaja u punoj meri ukoliko se što pre ne završe procesi transformacije postojećih društvenih preduzeća i javnih sistema. Strukturne privredne promene smanjile bi državne subvencije velikim sistemima i društvenim preduzećima, a time i javnu potrošnju. Dakle, ovaj pozitivan pomak u dinamici cena na malo u julu treba uzeti uslovno, jer je to pre posledica iznuđenih rigoroznih mera NBS i uticaja sezone nego stvarno preduzetih koraka od strane kreatora ekonomske politike u pravcu stišavanja inflacionih tenzija, zaključuje Đogović. Već s jeseni treba računati sa nešto intenzivnijim rastom maloprodajnih cena, na šta će veliki uticaj imati rast cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali vrlo verovatno i usluga cena centralnog grejanja i prevoza.
Imajući sve ovo u vidu, za Đogovića je sasvim izvesno da će ovogodišnja inflaciona stopa biti dvocifrena, ali svakako manja nego u 2005. godini.
Republički zavod za statistiku će u ponedeljak objaviti zvanične podatke o inflaciji u julu, kaže Miladin Kovačević, zamenik direktora, dodajući da će ona "biti oko nule". Pre svega, zbog mera monetarne politike NBS, koja je ukočila kreditnu ekspanziju i tražnju, cene derivata miruju i zbog uobičajenog sezonskog pojevtinjenja voća i povrća.
Svi ovi razlozi će se ponoviti i u avgustu, napominje Kovačević, ali i smatra da ovogodišnja inflacija neće premašiti 10 odsto. Ako ne bude jednocifrena, biće to posledica mogućeg jesenjeg poskupljenja derivata i eventualno promene cena komunalnih usluga.
--------------------------------------------------------------------------
Monopoli
Ima jedna bolest koju nismo izlečili, a može da utiče na rast cena. To je monopolizacija proizvođača robe i usluga u zemlji. Na primer, u trgovini jestivim uljem postoje karteli. Sladoled je daleko jeftiniji u inostranstvu nego u zemlji, pa i derivati nafte koji su za oko četiri dinara skuplji nego kada bi se uvozili, ističe Miladin Kovačević.
Ti monopoli čine dodatni pritisak na inflaciju, a ne mogu se lečiti ni merama monetarne, niti fiskalne politike. A kako stvari stoje, ni važećim antimonopolskim zakonom niti radom Antimonopolske komisije. Taj zakon mora, naglašava naš sagovornik, da pretrpi reviziju i da se ograniči tržišni udeo, Antimonopolska komisija mora da ima jače sankcije u svojoj kompetenciji.
J. Petrović
[objavljeno: 28.07.2006.]
